Thread by @zivojin

Letnjikovac za slabunjavu decu na Košutnjaku
Primetivši da mnoga siromašna beogradska deca, tokom leta, ostaju kod kuće, za razliku od bogate koja su letovala u banjama, na moru i jezerima, dr Radoje Vukadinović, beogradski lekar i osnivač Društva za očuvanje narodnog zdravlja,

dr Slobodan Ribnikar i dr Vojislav Kujundžić, 7. oktobra 1903, iznose predlog da se za „beogradsku siromašnu i slabunjavu decu” podigne letnji sanatorijum. Ideja je bila da se „slabunjava” i nerazvijena prestonička deca uzrasta od 6 -12 god, primaju na dnevni boravak u prirodi,

te uz dobru hranu i ostalu negu, igrom i zabavom na svežem vazduhu, a pod nadzorom lekara, oporave i ojačaju.
Odmah se krenulo u traganje za pogodnim mestom za letnjikovac. Obišli su sve šume oko Beograda, gledali ih i razmatrali, te im se Košutnjak učinio kao najpogodniji.
..

Baš to zemljište je pripadalo kralju Petru koji je čuvši predlog pomenutih lekara već 15. novembra, 1903. godine, podigao ogradu, poklonio im traženo imanje kao i 3.000 dinara za početak rada.
Već u rano proleće 1904. na Košutnjaku se podiže prvi paviljon dužine 15, a širine 6 m,

kako bi se deca u slučaju nepogode imala gde sakriti, a tokom leta iste godine, prvih dvadeset petoro dece je primljeno na Letnjikovac da bi se ta brojka već narednih godina značajno uvećala, pa je 1905. bilo 90, 1907. preko 150, 1908. 230, a 1912. čak 354 mališana.

Deca koja su boravila u ovom Letnjikovcu bila su „slabunjava” i malokrvna, većina njih je imala uvećane limfne žlezde oko vrata, mišiće mlitave i sitne, a opšti izgled bledunjav što je jasno govorilo da su im higijenski uslovi života bili vrlo loši, a ishrana nedovoljna.

Rezultati boravka u Letnjokovcu su bili očaravajući. Već nakon prvog meseca provedenog na vazduhu, uz igru, učenje, pojačanu ishranu i pažnju lekara, krvna slika im se u proseku poboljšala za 40%, a na telesnoj težini su dobili između 1 i 2kg. Briga o ovoj deci je bila nestvarna,

pored učiteljica, trojica pomenutih lekara su svakodnevno boravila u Lenjikovcu, koji se iz godine u godinu proširivao i dograđivao, uvođene su najsavremenije metode psihofizičkog oporavka u prirodi, razne vežbe i igre, a 1911. rukovodioci Letnjikovca su čak ogradili parče

navukli vagon kolubarskog peska i napravili veštačku plažu gde su se deca svakodnevno, u sklopu obaveznog tretmana, odmarala i sunčala, te iz Letnjikovca izlazila „znatno oporavljena u snazi i krvi”.

O popularnosti ovog „Letnjikovca za slabunjavu decu na Košutnjaku” govori i pesma koja se u narodu recitovala: 
„Milosrdni, blagorodni ljudi, 
čija srca duh hrišćanstva zlati,
Leče ovde, slabe dečje grudi,
Bog neka im za tu ljubav plati...”
NestvarnoAstvarno.rs

Uživali ste, a možda i niste, uz odlomak iz prve knjige u ediciji: Nestvarno, a stvarno!
#Laguna #KnjižareDelfi #DelfiKutak @Delfi_knjizare