Thread by @infinite_milos

Sarajevski atentat 1914 - šta se zapravo dogodilo?

Niz ⤵️

Ovde neću pisati zašto su se mladobosanci odlučili za nasilje - o tome sam napisao knjigu - ovde bih hteo da napišem šta se zapravo dogodilo u junu 1914. godine.

Gavrilo Princip, Trifko Grabež i Nedeljko Čabrinović dogovorili su atentat u parku na Topličinom vencu u maju 1914.

Tada za plan zna sigurno još jedna osoba - Borivoje Jevtić, đak iz Sarajeva, koji im je poslao isečak iz novina da Ferdinand dolazi u Sarajevo.

Problem je kako doći do oružja? Ono je u slobodnoj prodaji ali je preskupo.

Foto: novinski isečak

Vreme u Beogradu Princip & co. provode po kafanama poput Zlatne morune, gde se okupljaju četnici, veterani Balkanskih ratova.

U Moruni su upoznali četnika Milana Ciganovića, kome su tražili oružje. Ciganović je obećao da će pitati svog komadanta, Voju Tankosića

Zlatna moruna:

Tankosić je pristao da se sastane sa jednim od Bosanaca i da čuje šta žele. Otišao je Grabež, zato što je Princip bio sitan, a Čabrinović je stalno zbijao šale i smatrali su ga neozbiljnim.

Fotografija: Grabež, Ciganović, Princip - Topčiderski park.

Sve što znamo moramo posredno da zaključujemo na osnovu preostalih dokaza, jer niko od ljudi uključenih u ovu akciju (Princip, Grabež, Čabrinović, Apis, Tankosić) nije preživeo rat da bi mogao detaljno da svedoči.

Tankosić je preneo Apisu zahtev.

Jedini snimak Tankosića:

Jedino svedočanstvo o Apisovoj motivaciji ostavio je oficir Čedomir Popović, Apisov prijatelj, u listu Nova Evropa 1932

Apis je verovao da sledi napad AU na Srbiju i da eventualni haos u Sarajevu to može da spreči.

Mladobosanci su dobili bombe iz Kragujevca i Brauninge.

Prodavnicu pištolja u Beogradu (odakle je došao pištolj) držao je nastavnik mačevanja na Vojnoj akademiji, Belgijanac Šarl Matje Duse. Radilo se o najmodernijem pištolju toga vremena.

Oglas za belgijski Brauning i Duseovu radnju.

Pištolj iz koga je pucao Princip. Brauning FN 1910

Svo oružje koje je policija oduzela u Sarajevu (Brauning pištolji i bombe napravljenu u arsenalu u Kragujevcu).

Uobičajen put iz Beograda za AU je bio Zemun, ali se znalo da tu Principa i društvo čeka hapšenje, pa su zbog toga u BiH prešli ilegalno, preko Isakovića Ade, južno od Bijeljine.

Pomogao im je Apisov čovek, major Ljuba Vulović.

Policija (carina) je primetila da se nešto...

...događa i o tome su odmah pisali premijeru Pašiću (vidi dokument).

Granične trupe koje se spominju u tekstu su bile obaveštajni deo vojske i pod Apisovom kontrolom.

Zato što je pomogao mladobosancima major Ljuba Vulović će platiti glavom (streljan u Solunskom procesu).

Pašić je odmah naredio ministru vojnom (Radomiru Putniku) da ispita o čemu se radi. Putnik je sproveo taj zadatak, ali je istragu poverio nadležnom oficiru - majoru Vuloviću, koji je dobio zadatak da istraži sam sebe.

Apis skroz levo, Vulović krajnje desno.

Franc Ferdinand, kao Generalni inspektor armije AU, stiže na Ilidžu, da nadgleda manevre AU armije.

K.u.K. armija iznad Sarajeva.

Ispred ulaza su Sofija Hoenberg, Oskar Poćorek (bez kape) i Franz Ferdinand.

Tvrdi se da je obezbeđenje bilo slabo - nema osnova za takve tvrdnje. Grad je bio pun policijskih agenata iz raznih krajeva AU i preduzete su najrazličitije bezbedonosne mere.

Glavni operativac u Sarajevu bio je Danilo Ilić - on je odlučio gde će ko da stoji i da čeka Ferdinanda. Posao im je olakšalo to što je u novinama bila objavšljena maršruta svečane povorke.

Na fotografiji iz 1915 se vidi izvršenje smrtne kazne nad Ilićem.

Prvi pokušaj izveo je Nedeljko Čabrinović - bacio je bombu. Bombama je tada trebalo 10-15 sekundi od aktiviranja do eksplozije, tako da je njegova bomba eksplodirala iza automobila F. Ferdinanda i ranila oficire u automobilu iza.

Foto: Ferdinand posle prvog pokušaja atentata

Ferdinand ubrzo potom napušta Gradsku većniću. Ostatak planirane posete se otkazuje i Ferdinand kreće ka bolnici da poseti svog ranjenog ađutanta.

Zbog povećanja bezbednosti, tom prilikom na levoj strani automobila (pored F. Ferdinanda) voziće se još jedan AU oficir.

Misleći da je sve propalo, većina atentatora se razišla. Princip je otišao da pojede krempite u svom omiljenom bifeu - poslatičarnici Morica Šilera, odmah kod Latinskog mosta na Miljacki.

Sudeći po pravcu kretanja (od Većniće niz Miljacku) i minaretu Careve džamije fotograf koji je napravio ovaj kadar je stajao 10-15 metara od Šilerove poslatičarnice.

Ovo je poslednja fotografija živog Ferdinanda.

Promenu rute niko nije saopštio šoferu. Automobil marke Gräf & Stift, umesto da nastavi niz reku, skreće ka Baščaršiji, Ferdinand saopštava vozaču da je pogrešio i vozač zaustavlja vozilo.

Automobil je zaustavio tačno ispred poslatičarnice i Principa.

Oficir koji je telom štitio Ferdinanda stajao je sa pogrešne (leve) strane.

Princip ispaljuje nekoliko hitaca. Ferdinanda pogađa ispod vrata, a kroz karoseriju (vidi gde je na fotografiji x) pogađa i Sofiju u stomak.

Atentatori su odmah uhapšeni.

Usledila je istraga i ozbiljno batinanje i zbog toga mi danas najviše pamtimo Principa po fotografiji na kojoj on zapravo i ne liči na sebe od otečenog lica.

Kako je Princip zapravo izgledao možemo bolje da vidimo sa ove fotografije nastale u jesen 1914, uoči suđenja.

Iznad Principa je broj 1

Kada je postalo jasno da su zaverenici mahom Srbi, u Sarajevu je usledio pravi juriš na Srbe i njihovu imovinu.

Glavni zaverenici Princip, Čabrinović i Grabež ne mogu biti osuđeni na smrt jer su prema AU zakonima i dalje maloletni. Ipak, AU će se potruditi da oni ne prežive rat. Poslati su u Terezin gde do kraja rata umiru sva trojica. Princip poslednji u aprilu 1918.

AU je želela da se Principovo grobno mesto ne zna - i zato je sahranjen bez obeležja. Ipak, sahranu je nadgledao Čeh František Lebl koji je simpatisao zaverenike i zabeležio mesto sahrane i nakon rata su telo tu sahranjeno odkopali.

Fotografija ekshumacije

Posle rata su tela zaverenika svečano preneta u Sarajevo

Ubrzo, AU šalje u Sarajevo istražitelja koji ima zadatak da utvrdi da li je zvanična Srbija bila umešana.

Diplomata von Vizner izveštava da ""Ne postoji ništa što dokazuje ili barem izaziva sumnju da je srpska vlada podstakla zločin, njegovu pripremu ili nabavku oružja".

Uprkos tome Beč šalje specijalnog predstavnika u Berlin i traži podršku za predstojeći rat.

Ubrzo je napisan i Ultimatum.

Ostalo je poznato...

Ostaje još jedna nepoznanica za koju se nadam da ću potpuno dokazati u narednim godinama.

Solunski proces je velikim delom organizovan zbog tajnih pregovora izmedju Francuske i AU. Plan je bio da se tako AU izbaci iz rata i pobede Nemci.

Plan je morao da obuhvati i Srbiju

AU uslov za sporazum sa Srbijom je bio da svi povezani sa Sarajevskim atentatom moraju biti uklonjeni.

O tome detaljno piše čovek koji je bio posrednik izmedju AU i Francuske. Princ Sikst Burbonski, belgijski oficir i rođeni brat poslednje AU carice Zite.

Neću detaljno o tome, ali ću reći samo ovo:

Sud je osudio na smrt sve Crnorukce.

Na kraju nisu pomilovani samo oni koji su imali veze sa Sarajevskim atentatom

Apis
Ljuba Vulović
Rade Malobabić

Ostali su bili slobodni