Дистопијски романи су сав бес данашњег времена. Ево занимљивог цитата једног од најбољих аутора тог жанра, Џорџа Орвела из 1944. године ⬇️⬇️⬇️ (1/9)
”Функција краља у промовисању стабилности и деловању попут неке врсте ослонца у недемократском друштву је, наравно, очигледна. Али он такође има, или може да има, функцију да делује као отпусни вентил за опасне емоције. ⬇️ (2/9)
Француски новинар ми је једном рекао да је монархија једна од ствари која је спасила Британију од фашизма. Оно што је желео да каже је да људи данас, по свој прилици, не могу да живе без бубњева, застава и родољубивих парада...⬇️ (3/9)
и да је боље да своје обожавање вођа вежу за неку личност која нема стварну моћ. У диктатури моћ и слава припадају истој особи. У Енглеској права моћ припада неприкосновеним мушкарцима са полуцилиндрима: створењима попут воштаних фигура која се возе позлаћеним кочијама...⬇️ (4/9)
иза војника челичних плоча на грудима. Сасвим је вероватно да, док постоји оваква подела моћи, Хитлер или Стаљин не могу да доћу на власт. У целини, европске државе које су најуспешније избегавале фашизам биле су уставне монархије.⬇️ (5/9)
Делује да ће Краљевска породица бити успостављена за дуго и прихваћена здраво за готово, да ће разумети свој положај и да неће произвести јаке личности са политичким амбицијама. То је испуњено у Британији, Бенелуксу и Скандинавији, али не и у, рецимо, Шпанији или Румунији.⬇️(6/9)
Ако на ове чињенице укажете просечном левичару, он се веома наљути, али само зато што није испитао природу сопствених осећања према Стаљину. ⬇️ (7/9)
Не браним институцију монархије у апсолутном смислу, али сматрам да у добу попут нашег то може да има лековито дејство, а са сигурношћу наноси много мање штете од постојања наше, такозване, аристократије. ⬇️ (8/9)
Често сам заступао став да би лабуристичка влада, тј. она озбиљних намера, укинула титуле задржавајући Краљевску породицу.”⏹️⏹️⏹️ (9/9)
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
