Thread by @nestranacki

Ovo je priča o brodu "Niš", ili dunavskom "Titaniku".
Pošto Beograd početkom 1950 - ih nije imao dovoljno mostova preko Save, do Zemuna se išlo brodom.
Taj 9.9.1952. bio je sasvim običan dan, ljudi su se ukrcavali na "Niš" kao i uvek, vreme je bilo vedro, kapetan je naredio 👇

da se krene. A onda, kada je "Niš" bio između Nebojša Kule i Velikog Ratnog Ostrva, noć je zamenila dan. Nebo je odjednom postalo crno, vetar je duvao brzinom od 100km na sat, padao je gràd veličine jajeta. Kapetan i posada su pokušavali da brod okrenu i vrate nazad, ali, sve 👇

je bilo već prekasno. Za 3 minuta, "Niš" je potonuo na dno reke, na dubinu od 14 metara. Zbog kiše, mnogi putnici su boravili u utrobi broda, pa su ronioci kasnije nailazili na jezive prizore u potpalublju. Broj žrtava nikada nije tačno utvrđen, procene su da se 150 ljudi 👇

utopilo. Da stvar bude još tragičnija, i alasi koji su to gledali sa obale, krenuli su čamcima ka davljenicima, ali je nevreme i njih odvuklo na dno reke.
Za samo nekoliko trenutaka, sve je bilo gotovo, a onda se nebo smirilo.
U FNRJ je proglašena trodnevna žalost.
Jedan od 👇

retkih koji je preživeo bio je profesor zemunske gimnazije. Bio je iskusan plivač, i zahvaljujući tome se spasao. Na ruci je nosio sat, koji je tada stao, i prestao da kuca.

Nikada više taj sat nije skidao sa ruke.