уфатила ме јуче и прекјуче нека хуја што на прагу властитог џутурумлука морам изиграват оног андерсеновог диечака кои једини има и бистрине за виџет и памети за разумит и одважности за казат и ко да ми ние довољан тај терет нег сад морам трпит и ваш мазохистички порив да се
потчињавате идеолошким концептима и то без икакве селекцие веч сте спремни чучнут и нагузит се сваком идеолошком концепту кои наиџе па чак и оном кои вам скапава иза куче па тако само штосам јуче метно под микроскоп оно метиљаво миндерско бошљаштво да вам покажем његову стварну
чуд а не да га гледате кроз украшене излоге тако ми се јави један срб а зањим и још дватри сви са истим питањем - а каш кепи и нас мало вако? а ја се мислим па јебенливам то ваше чопаво и обогаљено брацтво и јединство сведено на меџусобну завис и на жељу да вас кепи све испиша
па да морете около ходат таки попишани и разметат се тим доказом дасте упркос свему ипак успјели привуч пажњу нечие памети насебе а нисте устању разумит да вас ја све пишам небих ли вас тако начеро да се одете опрат небистел успут сапрали и оне наносе гована коима су вас уљепили
и која су се веч скорила по вама а ви и заборавили да су то говна веч вичете то су наши иденитети и наше светиље а од свега тога најмучниа је та слутња да увама стасава жеља да вам станем на чело па вас водам унаоколо таке посране и попишане и усхичене а непитате се како бих се
ја носио са теретом срамоте кад ме свиет погледа и рекне вид оног кепиа какву запуштену џецу вода засобом ко да вода и сафун дукат коштају ал ето немојте се секират и плашит да чете остат незапишани кошто бисте остали кад бих ја вас запишаво воџен хуманистичким поривима кои се
чоеку вазда прие ил касние смуче ал вас сречом запишавам по инперативу властите таштине и по плану обране оног парчета моје слободе а коју бисте и ви лахко могли освоит и посље бранит само кад бисте научили да се прво згадите сами себи па небисте морали стрепит да че ваше гаџење
према свима другима бит протумачено ко одступање од концепта брацтва и јединства нит бисте морали чекат кепиа да вас запишава нег фино кантицу у једну а чуну у другу руку па касе кантица напуни искренете је себи наглаву ко и ја штосам читав живот радио да неходам унаоколо уљепљен
скореним говнима и вичем ево моих идентитета и моих светиња а вама је џаба и закурац узимат абдес под млазом мог пишања по вама ако чете посље викат мисмо узели абдес умјесто јасам узо абдес а кад то будете могли разумут онда че се пред вама ко ариаднино клупко почет одмотават
и многа друга разумиевања па вас повес на путовање кроз чудесне лавиринте у коима се више нечете ни сјечат тамо неког кепиа и његове херојске борбе да очува пошљедње упориште своје слободе тамо неџе измеџу неба и земље
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
