ушо ја једном у дучан кучних љубимаца па ми пажљу привуче један синпатичан хрчак кои је неуморно окрето онај точкич своим шапицама и тим бјесомучним трчањем у мјесту поставио потпитање свим оним силним философима кои су се бавили апсурдом сизифовог усуда па забављен таким мислима
и непримјетих дае прошло читавих по сахата а можда бих и читав сахат ту стајо са своим мислима да неосјетих како ми се замантало од зурења у ту сумануту вртњу точкича и још суманутије мировање хрчка уњему па једва сачувах равнотежу да неупанем а онда упитах овог синпатичног и
преданог глодара - дина ти и имана доклен ти мислиш тако махнито окретат тај точкич? ено ти бошљака и србља и рвата насваком чошку, одговори ми задихани хрчак испрекидано, кои исто ово раде у свим сферама рада и живота па њима постављај то питање које је још бесмисление од ове
моје трке умјесту а мене пусти на миру да у овом чумезу истрчавам свој кукавни животич јер да ја нисам приетња ничему осим центру за равнотежу билмеза кои немају паметниа посла нег доч овџе и дрељит умене умјесто да одеш питат те бошљаке србље и рвате како им успиева да своим
трчањем умјесту стигну у прошлос коју и ми хрчци имамо ал нас боли курац зању јер да имамо и довољно памети па да је неремоделирамо путем инфантилних и значењски сиромашних и испражњених идеолошких конструката па да тако доведемо упитање и будучнос ка којој трчимо умјесту а да
изван овог дучана итко има памети макар колик зрно проса досјетио би се па би ојачо економиу земље путем извоза бошљака србља и рвата у кафезичу с точкичем да их у развиеном свиету родитељи купују својој џеци за роџендан и усамљеници себи за утјеху а и они би се сигурно љепше и
корисние осјечали ко кучни љубицми нег ко ситне ал упорне кучне штеточине - а кад је синпатични хрчак завршио своју тираду и наставио безглаво трчат умјесту у оном точкичу ја остадох забезенут још неколко часака док ме из њих ние пренуло крештање неке папагајчине која је
иритантним гласом понављала некакву бесмислену фразу очито покушавајуч скренут моју пажљу насебе и премда сам рание имо обичај из шале и забаве упустит се у диалог са папагајима овај пут се само стресох од нелагоде и више засебе промрмљах - мрш упичкуматерину још ми само треба и
твоје објашњење меџу каквим билмезима морам живит па да ми буде још теже штосам разумио оно што ми се гади - а затим изаџох у студен и кренух по чаршији тражит мачке да их нахраним и искажем им ниему зафалнос што ме ничим неподсјечају на љуцку врсту и што ме трпе у својој близини
упркос срамотној и обесхрабрујучој чиљеници моје припадности тој врсти
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
