јасам једном ко мончич на топлом плавом јадрану упозно једну синпатичну џевојку из удаљеног краја наше социалистичке домовине и почо сњом ашиковат а то ашиковање се састојало од одлазака у кафич на миринду и у шетње обалом ал и горе повиш
магистрале џе смо ишли брат купине а јасам јој причо о своим узбудљивим животним догаџајима из зенице које нисам смио причат цурама из зенице јер да би ми оне казале де болан нелажи ти да си стварно имо таке животне догаџаје неби их причо цурама из зенице веч би отеби снимали
акцијоне и авантуристчке филмове са романтичном примјесом ал су зато овој синпатичној џевојци те моје приче биле занимљиве и узбудљиве пае стално говорила причај још и јасам причо још и још све док се она ние увјерила да крај себе нема мончича из зенице веч зрелог и искусног
мушкарца у тиелу мончича из зенице и да се она том мушкарцу без икакве бојазни море препустит у наручје пае тако наш однос попримио и једну вишу тјелесну димензиу тамо у димензији мрака иза стиене иковац ал пошто сам ја након успона на те више димезие углавном био уморан тако сам
углавном и шутио пае онда синпатична џевојка почела причати осеби а јасам мало помало почо схвачат дасам уфачен у мрежу у којој се моја младос и моја неозбиљнос нису баш најугодние осјечале а та се мрежа састојала од веома традицијоналног и романтичног приступа ове синпатичне
џевојке питањима ашиковања те је она исказала своја очекивања да чемо се редовно дописиват све до идучег дугог топлог љеда а можда и меџусобно посјетит у нашим родним градовима а јасам јој говорио дае то и моја највеча жеља и обечаво јој и писма и посјете јер дасам заволио
необичне крајолике и хоризонте виших тјелесних димензиа нашег односа и јер дасам веч био сувише огрезо у лагање па ми ние било друге нег наставит лагат ако хочу још кои пут на излет у те више димнезие у мраку иза иковца ал касам се вратио у свој родни град веома сам брзо почо
занемариват обавезу писања романтичних писама која уосталом више ние имало ни смисла писат након штосе тамо неџе у новембру на моју адресу стигла коверта њеном ручицом исписана а у коверти је писало дасам говедо и јазавац и да би раџе стала на морског јежа нег што самном поново
отишла у кафич на миринду а ја чу вам признат да ме то писмо ние оставило баш равнодушним а тај титрај туге тек чу много касние правилно протумачит ко доказ да смо ми мушкиње у основи прилична говна која се нече сустезат да безобирно завлаче жемско чељаде ал и даље сматрају да им
припада право на оданос и виечиту љубав но у тој младалачкој животној доби нит туга траје дуго нит вам је извлачење правилних закључака нарочито битно а немате ни времена за то у сталној трци за приликом да извучете уд из гаче те се ја ускоро вратих својој животној колотечини у
зеничком смогу ал и својој машти која је ударнички надмашивала норму у производњи све новијих и све бољих мојих животних догаџаја кои су ми били потребни за наредни одлазак на наш топли плави јадран и премда се зима споро вукла и потуцала по оном смогу тражеч излаз ко из каквог
лавиринта прољече некако брже проџе и ја се поново наџох на топлом плавом јадрану те нањему опет упознах једну синпатичну џевојку из једног вечег административног и културног центра штое значило дае имала шире погледе и префињение понашање од нас кои смо расли у пролетерској
средини и стога били више егзистенциални и натурални ал управо се те разлике показаше ко чврс и солидан темељ на ком је стасало меџусобно интересовање а онда интересовање преџе и у ашиковање с веч уобичајеним мириндама и купинама које су веома благородне да мончич њима ојача
крвну слику за предстојечи успон на више тјелесне димензие односа са синпатичном џевојком супротног спола ал је веома битно казат дасам се веч при првом сусрету и упознавању са овом синпатичном кошпом присјетио прошлогодишњег искуства те одлучих да овај пут неотворим простор
њеним накнадним очекивањима и да себе поштедим неугодне ситуацие у којој чу дават обечања која немам намјеру испунит те на њено питање оклен сам кренух да одговорим из узаврелог града зенице ал се у задњем часу уједох ја језик и умјесто тога казат јасам из сарајва штое код ње
оставило веома повољан утисак јер да џевојке гаје неку необичну наклонос за сарајевску рок школу за чуперке и за гутање гласова ал зато ја осјетих неку нелагоду при помисли да чу наредних десетак дана бит доживљаван ко сарајлиа па одлучих да барем мало поправим ствар и представим
се бар мрву мањим збиром предрасуда те додадох да јесам сарајлиа ал дасам сефард пориеклом из шпание која је уједно и домовина федерика гарсие лорке а на помен његовог имена синпатичној џевојци засјаше очи штое природно у тој животној доби ко и наклонос за сарајво и његове
егзотичне појаве с тим да џевојке изгубе и усхичење пред лорком и наклонос за сарајво кад стасају у зреле и самосвјесне жене дочим кошпе то усхичење и ту наклонос задржавају читав живот а ја веч те вечери искористих магијску снагу андалузиског булбула и одрецитовах невиерну жену
док нам је маестрал опструјавао вретенаста и оскудно одјевена тиела а падање мог дубоког гласа у дубине андалузсиског пјева уствари је био почетак успона у више тјелесне димензие нашег односа у димензији мрака иза иковца у кои смо ишли толко често дасам поред лорке моро увес и
снаге другог ешалона шточе реч рафаела албертиа и хуана рамона хименеса кои нису било широко популарни ко лорка ал често остваривали пресудне и одлучујуче резултате а накрају сам из резерве моро увес чак и црњанског и његовог гардисту и три питања а дае то дуго топло љето
потрајало још кои дан у акциу бих моро укључит и стратешку резерву врховне команде која се састојала од хафиза и хајјама и током тих десет дана у нашем се љубавном боју збио само један критичан тренутак какав мора постојат у свакој битки а тое било оне ночи кад ме она са неким
занесеним и забаченим погледом упитала бил јој мого одрецитоват инес мада ми можда и неби упутила таки захтјев дае знала да ја припадам малом витешком реду кои се завјетује да че увиек радие издркат нег јебат на инес и на шербеџиу уопче ал у том часу мој тактички гение испољи сву
своју снагу и раскош и ја се освједочих каква је снага принципа изненаџења касам јој одвратио да јој морем изрецитоват инес па јој своим дубоким гласом забрујо сихове оног блескастог а синпатичног балтазара дел алказара о лиепој инес доброј шунки и са сиром палтиџану а ако
незнате какав учинак на жемско биче има кад јој умиесто шербеџијине милфаре инес понудите алказарову распупалу ибериску сељанчицу инес пробајте свом вољеном бичу у постељи умјесто себе понудит џеремиа ајронса ил марлона бранда из најбољих дана па чете схватит да тај учинак
незначи буџење нове страсти веч настанак сасвим нове жене нако ко афродита штое настала из морске пјене и тако ето проџоше тих десет чудесних дана испуњених лектиром и аплинизмом у више тиелесне димензие односа са синпатичном кошпом а кад доџе вриеме растанка испостави се да и
она прилично конвенционална очекивања описана у многим америчким мелодрамама за тинејџере те ја опет морадох обечат дуга и страсна писма и један а можда и неколико сусрета до наредног дугог топлог љета но овај пут нисам осјечо нелагоду и стид због лагања и давања обечања која
немам намјеру испунит а и што бих ја осјечо стид за лажи тамо неког сефардског клипана из сарајева а јасам вам све ово испричо да бисте схватили колкое лако појебат туџу блажену наивнос само ако сте довољно бескрупулозни да се заогрнете туџим идентитеом кои је супстанциално
одреџен жртвом те стога у племенитима изазива самилос и осјечај блискости а кад бисте данас отишли па пронашли ту синпатичну џевојку и питали је сјеча ли се ткое појебо прие много и много љета у царству крај мора тамо џе је мрак иза иковца ја незнам бил се она сјетила ал ако би
јој из сјечања пришао ведри мончич препланулог и вретенстог тиела она би казала ево овај синпатични јехудиа из сарајва ме појебо а ви се сад запитајте шта поуздано знадете о идентитету оних кои вас опсјењују магијом риечи онако ко ја штосам опсјенио ту синпатичну кошпу магиом
многих стихова и помирите се с чиљеницом дае једино што поуздано знадете то да су вас појебали а ако мислите да су вас појебали јер дасте им били привлачни и синпатични онда их упитајте да о вама напишу једну овако топлу и њежнну причу и надајте се да вам нече написат никакву јер
да ако вам они напишу причу више нечете моч узгајат слатке заблуде и морачете се суочит са горком спознају да су вас појебали само да би вас понизили и обиљежили ко свој посјед а ја вас небих мого ни утјешит нит бих вам мого помоч да залијечите те ожиљке јер да више нисам мончич
вретенастог и препланулог тиела а духан у плучима ми све тежим чини алпинистичке успоне у више тиелесне димензије односа и још сам у меџувремену заборавио многе стихове лорке албертиа хименеса алказара и црњанског а кад бих вам у мраку иза иковца своим дубоким гласом декламово
своје стихове нисам сигуран да бисте их ви могли разумит па бисте само тако збуњено чучали ко збуњена мачка а упркос једној безазленој лажи приликом представљана прие много и много љета ја нисам сарајлиа што значи да ми моја етика и моја сексуалнос недозвољавају да јебем збуњено
ни лудо па чак ни нормално уколко је риеч о дефиницији појма нормалности која скупа с паткама чучи на обалама миљацке
посматро сам из прикрајка дискусиу два освиештена етничара од коих је један бошљак а други срб и кои су очито стекли инпресивно искуство у таким пропаганднопромиџбеним активностима по друштвеним мрежама па су са лахкочом која је умени изазвала дивљење и одбљесак зависти
жонглирали цитатима и волејима напуцавали фразе један на другог а та њихова расправа привукла мие пажљу стога штое изашла из уобичајених псеудополитичких и псеудоповиесних оквира и одважно ступила у лавиринт интердисциплинарности у којој је било не само друштвених и хуманстичких
веч и природних знаности па су тако ова два трудбеника салвама аргумената један другом доказивали дае његов етникум генецки неспособан за фашизам а ништавнос па и суманутос своих аргумената амортизовали су густином ватре но ја се лично у дискусиу нисам укључиво јер да ми уопче
једном је млади учитељ у завидовичима ушо у разред пае отворио дневник да провјери кои је од првачича тај дан одреџен за редарску дужнос а онда је казо малом шефику шефиче иди накваси спужву и обриши таблу а мали шефик је само гледо наприед и сједио непомично ко дае у власти
неког демонског бича па се млади и још увиек неискусни учитељ збуни а можда се мало и уплашио пред тако необичним понашањем ученика пае наредбу о квашењу спужве и брисању издо другом ученику кои је помало невољно усто из клупе и обавио добиени задатак а млади завидовички учитељ
тог се догаџаја знао повремено сјетит и касние кад је посто зрели завидовички учитељ но како су године пролазиле то гае сјечање све рјеџе и рјеџе походило док ние заувиек престало долазит остављајуч учитеља без икаквог тумачења случаја опсједнутости једног првачича а сам шефик
ушо ја једном у дучан кучних љубимаца па ми пажљу привуче један синпатичан хрчак кои је неуморно окрето онај точкич своим шапицама и тим бјесомучним трчањем у мјесту поставио потпитање свим оним силним философима кои су се бавили апсурдом сизифовог усуда па забављен таким мислима
и непримјетих дае прошло читавих по сахата а можда бих и читав сахат ту стајо са своим мислима да неосјетих како ми се замантало од зурења у ту сумануту вртњу точкича и још суманутије мировање хрчка уњему па једва сачувах равнотежу да неупанем а онда упитах овог синпатичног и
преданог глодара - дина ти и имана доклен ти мислиш тако махнито окретат тај точкич? ено ти бошљака и србља и рвата насваком чошку, одговори ми задихани хрчак испрекидано, кои исто ово раде у свим сферама рада и живота па њима постављај то питање које је још бесмисление од ове
у пошљедњем и опроштајном разговору хитлера и гебелса док су детонацие канонада и плотуна совјецких хаубица и качуша мукло одјекивале у позадини могле су се чут и сљедече риечи резигнираног воџе рајха - мој јозеефе мисмо у наше махните идеје и сумануте циљеве прво морали
увјерават сами себе па онда и читав њемачки народ а на оном проклетом балкану има итаке фукаре која се роди непоколебљиво увјерена у сваки махнитлук и сваку суманутос и зато ми у овом часу неславно ал заслужено пропадамо и одлазимо у повиес ко синбол срамоте њемачког народа ал
нек нам утјеху у овом горком сумраку пружи спознаја да че меџу фукарама проклетог балкана до судњег дана бит оних кои че очуват шченечу оданос успомени на нас и на свог деду кои је фукарску чакширу и кошуљу замиенио есес униформом и дао заклетву махнитлуцима израслим из наше
свуџе на дуњалуку има шверцера и фалсификатора кои снабдиевају полусвиет из подземља фалсификованим дипломама и другим документима ил краденим умјетнинама и само у босни и херцеговини њихоев муштерие нечуче у подземљу веч их ено на изборним листичима па их ви
онда заокружите и запослите их у највишим тиелима извршне и законодавне власти ал то ваљда мора бит тако тамо џе се полусвиет немора крит у подземљу веч се изборио за своју конститутивнос односно аз неприкосновено право сиротиље на самоојаџивање чиме је остварен
стољечима недостижни идеал затуцаних сиротиља уткан у брижно упозорење што га овџе матере од пантивиека упучују своим нејачима - ојади се чедо моје ако ниси ојаџено ниси се имало рашта ни родит нит има вечег блага од јада јер да свако благо мораш чуват и стрепит зањега
једном се мени у ширем рејону травника неки локални старјешина стао хвалисат како му је дедо био ханџарлиа па и он сљеди ту традицију а ја му велим - ја слиедим једну другу традициу што мореш закључит из мог надимка кои гласи шпанац па шта мислиш да ти и ја прво овџе завршимо
онај прошли рат јер дае бесмислено водит садашњи ако че нас чекат прошли касе вратимо из овог а овај ме худник отворио уста и гледа ме потупо нако ко теле па ми каже ништа ја тебе неразумим а ја му велим знадем да неразумиш затое такима ко ти нерентабилно дават било које оружје
које има покретне диелове јер да вам је и механика бајонета преконпликована а ти се запитај што те швабо више незове у есес трупе веч у најбољем случају мореш рачунат да на бауштели зарадиш за паштету кад ово проџе ил да у старачком дому носаш туту шваби кои ти је деди командово