Thread by @elisbektas

ровим нешто по својој архиви па наџох овај текс објављен прие триенс година у политици зип која је нажалос била кратког даха и ние заживила

Čuvena po nekada najvećoj železari na Balkanu, opevanom kazneno-popravnom domu i Bulajićevom „Uzavrelom gradu", Zenica je tokom poslednje

decenije dvadesetog veka promenila svoj lik i prestala biti čvrsti bastion jugoslovenskog proleterijata. Rudarsko-metalurški kombinat, koji je danas, nakon neuspešnih Silajdžićevih pokušaja da ga u bescenje utrapi svojim kuvajtskim partnerima, u rukama indijskog Mitala, uspeva da

sa nekoliko puta manje zaposlenih nego pre rata postigne čak i veći stepen zagađenja, što je svakako impresivan rezultat, ako se ima u vidu da je Zenica svojevremeno kotirala veoma visoko na listi najzagađenijih gradova Evrope. Nakon kratke karijere neformalne prestonice onog

dela BiH koji je tokom rata bio pod kontrolom sarajevskih vlasti, Zenica je od sredine poslednje decenije prošlog veka utonula u učmalost tek povremeno razbijanu aferama oko železare, raspravama vezanim za trasu auto-puta 5c i više ili manje utemeljenim pričama o odredu

„El-Mudžahid" koji je ovde imao svoju bazu tokom rata. Međutim, ono što Zenicu u poslednje vreme sve češće čini zanimljivom za medije nije ni razorena ekonomija, ni kritično ekološko stanje (već se ispredaju legende o golubovima koje smrt zatiče u letu iznad Mitalovih pogona),

ni prisustvo selefija i drugih promicatelja ideja radikalnog političkog islama, već naizgled paradoksalno ponašanje navijača Čelika, fudbalskog kluba koji je u jugoslavenskoj eri bio poznat po činjenici da je ostvario veće uspehe na međunarodnoj nego domaćoj sceni. Dvostruki

osvajač Srednjeevropskog kupa, Čelik je morao sačekati raspad SFRJ i uspostavljanje nezavisne BiH da bi osvojio svoje prve titule u nacionalnom prvenstvu i kupu. Premda od poslednje titule prvaka države 1997.godine crveno-crni nisu uspeli napraviti nikakav značajniji rezultat,

stadion „Bilino Polje" i dalje beleži najveću posećenost u Bosni i Hercegovini, a teško da se, izuzev nekadašnje „velike četvorke", i u komšiluku iko može podičiti takvom odanošću navijača. Međutim, nije statistika ono što diže prašinu oko Čelika, već naizgled zbunjujuća

činjenica da „robijaši", velikom većinom Bošnjaci, u svom navijanju često nalikuju najradikalnijim „delijama" ili „grobarima", što je za grad u kojem su minareti zamenili tvorničke dimnjake prilično neobično. Dizanje tri prsta, skandiranje najčuvenijem balkanskom alternativnom

medicinaru, uzvici „Zenica je srce Srbije" i spominjanje Markala i Srebrenice na isti način na koji se to čini u Istočnom Sarajevu ili Banjaluci, nešto je od čega se Sarajlijama diže kosa na glavi. A ključ, sudeći po izjavama navijača, koji se teško odlučuju da kažu svoje ime,

leži upravo u maćehinskom odnosu Sarajeva prema Zenici. „Nema ti to veze sa Karađićem, jeb'o on mater svoju, jarane moj. To mi radimo samo radi onih sarajevskih šupaka.", precizno objašnjava ovaj fenomen mladić od nepunih 18 godina, koji je u vreme Karadžićevih skupštinskih

tirada nosio pampers pelene. „Znamo mi da je to bezveze, ali to njih pravo žulja. Evo, da Dodik dođe ovdje, i njemu bi mast vadili." Prihvatanje sponzorstva m:tel-a, mobilnog operatera iz Republike Srpske, dodatno može zbuniti i navesti na pomisao da Čelik ima nameru iz Premijer

lige preći u Jelen Super ligu Srbije. Međutim, prema rečima direktora kluba, Zaima Mujezinovića, u pitanju je najobičniji sponzorski aranžman sklopljen na obostranu korist i bez ikakvih političkih konotacija, „a ako nam ovakvi mostovi između Zenice i Banjaluke pomognu da malo

unaprijedimo stanje u ovoj našoj BiH, tim bolje." Kroz ovaj fenomen sasvim se lepo može sagledati današnja situacija u Bosni i Hercegovini i zamršenost njenih unutrašnjih odnosa. A Sarajevo bi, da je političke mudrosti, trebalo kroz ovakve signale da na vreme prepozna činjenicu

da priča o centralizaciji ne žulja samo Banjaluku.

Unroll please @threadreaderapp