веч сам пар пута сиротиљама тумачио сиротиљски ураниум ал ние згорег још једном се подсјетит да су јенеа а потом и њене нашљеднице војска југославие и војска србие и црне горе те војска србие користиле и користе дваестримилметарску мунициу за топ на јуришнику орао отог истог
јебеног фукарског ураниума кои сам посеби уопче ние толко опасан веч сиротиље неразумиу да таку мунициу немогу испаљиват сеоске страже веч трупе високозасичене комуникациском и другом електромагнетном технологиом па тко себи покуша визуелизират количину електромагнентих таласа из
радио уреџаја и радара кои прекривају битачну просториу на којој се употребљава фукарски ураниум биче му јасно дае то једна огромна коцка пуна зрачења које је неупоредиво штетние од клипича осиромашеног ураниума какве сам ја небројено пута држо у руци након што бих их ископо из
земље у својој касарни у хаџичима па ми ево фртаљ стољеча још ние нарасло трече око нит сам почо свиетлит у мраку а свој чу рак вјероватно добит од духана ил од саобрачајног загаџења ил од нечег једнако свакодневног ал не и од тог ураниума
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
ровим нешто по својој архиви па наџох овај текс објављен прие триенс година у политици зип која је нажалос била кратког даха и ние заживила
Čuvena po nekada najvećoj železari na Balkanu, opevanom kazneno-popravnom domu i Bulajićevom „Uzavrelom gradu", Zenica je tokom poslednje
decenije dvadesetog veka promenila svoj lik i prestala biti čvrsti bastion jugoslovenskog proleterijata. Rudarsko-metalurški kombinat, koji je danas, nakon neuspešnih Silajdžićevih pokušaja da ga u bescenje utrapi svojim kuvajtskim partnerima, u rukama indijskog Mitala, uspeva da
sa nekoliko puta manje zaposlenih nego pre rata postigne čak i veći stepen zagađenja, što je svakako impresivan rezultat, ako se ima u vidu da je Zenica svojevremeno kotirala veoma visoko na listi najzagađenijih gradova Evrope. Nakon kratke karijere neformalne prestonice onog
велка британиа је држава британци су нациа лондон је град и зато лондонци могу изабрат садика кхана да им буде градоначелник а не икебана дочим ви овџе по овим балканима нит имате државе нит сте нацие нит имате градове веч сте самоокупирани протекторати чије су паланке и касабе
насељене етничарима и зато утувите у те своје главице да избор мањинца да будеградоначелник вечинарским ухљупима ние доказ никаквог политичког модернитета нит етичке супериорности веч хињски и дубоко покварен чин истурања мањинца у живи штит да своим угледом заклони поганлуке и
покваренлуке како сиротиљских елита тако и сиротиљских фукара а да при том сиротиље неморају страховат да че их формални предводник ошинут тамо џе их треба ошинут и џе су најпоганији управо стога штое мањинац па худник мора себе обуздават и аутоцензурисат да случајно нетакне
једном је она мала болесна учествовала у телевизиској емисији џе се дискутовало о заузимању правилног односа према повиести и прошлости уопче. учесници су стали расправљат о тежини повиесних траума и само је она мала болесна одсутно и замишљено шутила. водитељица ние доњела
кантар у студио па се атмосфера ужарила и све је то приетило да се претвори у сваџу а ондае она мала болесна казала
- молим вас
други учесници нису чули њен глас и наставили су са расправљањем па се она мала болесна накашљала и опет казала
- молим вас
други учесници су
овај пут чули њене риечи па збуњено ушутише а она мала болесна настави говорит
- прошлос нема тежину јер да вриеме неоставља ниедан терет успут веч их све носи на плечима сасобом па че тако и наше садашње тежине вриеме одњет сасобом у будучнос ишчег слиеди дае проток времена
ви сте џецо досад сигурно примјетили да ја заступам искључиво концепте попут легализма и секуларизма и бесконпромисне заштите индивидуалних права и слобода уједно мудро прешуткујуч каквом сам облику државног уреџења наклоњен мада су они разборитији меџу вама досад и сами могли
погодит дае ту риеч о конбинацији просвиеченог апсолутистичког монархизма и кропоткиновског етичког анархизма а разлог због ког шутим о том питању извире из свиести дасам ја шачици чељади драг а многима дасам одвратан па би тај емотивни однос публикума према мојој личности само
мого нањет штету идејама коима сам привржен свеједно дал их прифатите штосам вам драг и мио ил их одбаците штосам вам одвратан и мрзак јер да су оба случаја само доказ ваше склоности да мислите накарадним осјечањима и да осјечате накарадним мислима а дасам тако синпатичан ил
кренем данас у опчину да рекнем предградоначелнику да и ја кучи имам озвучење које море нагурат прико стотину децибела ал кад бих га одврно до краја дошла би ми милициа и написала ми прекршајну пријаву за нарушавање јавног реда и мира и за ометање супредграџана па што онда он
непошаље милициу да напише пријаве овим органгутанима на два точка кои брекчу и чине буку ал сам напола пута само ево вако одмахно руком и реко едокурца шта уопче имаш говорит нетком ко неморе разумит ни властите билмезлуке а камол твој глас разума нег хај ти кепи то напиши на
друштвену мрежу а веч че се нач нетко од припуза да обави залудан посо и то пренесе предградоначелнику кои град ние виџео ни у оним илустрованим кљигама за ситну џецу веч му дало дватри предграџа по коима орангутани брекчу моторима и казало му ево вичи дае ово град а
Ovaj sam tekst napisao i objavio prije tačno šest godina, a danas ga opet objavljujem na ovom mjestu uz osjećanje nelagode pred njegovom očuvanom svježinom.
Imam jednog dragog prijatelja, čovjeka neprijepornog literarnog talenta, koji s lakoćom uspijeva ono što mnogim slavnim,
da ne kažem razvikanim imenima ovdašnje književnosti, ne polazi za rukom – da u svojim kratkim zapisima pomiješa različite okuse, u rasponu od oporosti, koja nije vulgarna kuknjava, pa do sladunjavosti, koja nije banalna patetika. Pa konačni produkt tako postane istinska delicija
koja, ma koliko se njome sladili, otvara apetit i traži još. Nažalost, još uvijek nisam našao načina da tog svog prijatelja ubijedim u ono što mi oko njega već odavno znamo – da je krajnje vrijeme da odbaci stidljivost i te svoje vinjete podastre svijetu na nešto konvencionalniji