Thread by @BrankoMilan

*Jedna* recenica mog intervjua u "Danasu" da Srbija (do korone) "menja neke elemente demokratije za brzi ekonomski rast" izazvala je veliku polemiku. (Uzgred, Srbija se nigde ne pominje ni u "C,A" niti u "Globalnoj nejednakosti".)

Imao sam u vidu da su s jedne strane, nezavisne institucije u Srbiji znacajno oslabljene u poslednjih desetak godina, ali da je, u isto vreme, ekonomski rast bio zadovoljavajuci. On jos nije na nivou na kome bi idealno trebalo da bude, ali jeste zadovoljajuci.

I ne samo ekonomski rast vec i drugi ekonomski pokazatelji: inflacija, porast izvoz/GDP, smanjenje budzetskog deficita, smanjenje nezaposlenosti itd.
Ali najveca polemika je nastala oko stope raste sto je cudno, jer je to prilicno lako izracunati i uporediti.

Grafikon prikazuje prosecnu stopu rasta Srbije u periodu 2012-19 u poredjenju sa ostalim bivsim YU republikama. Podaci su izrazeni u konstantnim PPP dolarima za sve zemlje (podaci Svetske Banke i IMF).

Prosecna stopa rasta po stanovniku je bila oko 3%, sto je nesto iznad stopa rasta Slovenije i Hrvatske. Ta stopa bila je niza nego sto je bio rast Bugarske (3.6%) ili Rumunije (cak 4.9%).
Cilj Srbije bi, po mom misljenju, trebalo da bude da ima stopu rasta od oko 5% per capita.

Na taj nacin bi bilo moguce, u toku dve generacije, pribliziti se razvijenim zemljama. U poslednje dve godine pre korone, srpski rast je bio 4.7% sto je veoma blizu tom "cilju".

Pored toga, nezaposlenost (pre kovida) je znacajno pala, a labor force participation (zaposleni + oni koji aktivno traze posao) je porasla i za zene i za muskarce za oko 5 poena. (Iz IMF izvestaja).

To su podaci.
Interpretacija podataka i narocito kontrafakti ("sta bi se moglo desiti da je politika bila drugacija") su pitanja za raspravu, ali cinjenice to ne bi trebalo da budu.