Thread by @coolinbun

Ovo je niz o 3 pokojna bioskopa Kragujevca. Slava im.

Puno je nas koji misle da film nisi odgledao, ako ga nisi gledao u bioskopu. I to je poprilično tačno.
Ništa ne može da zameni gledanje filma u mraku bioskopske sale, kada si okružen sa još 200 ljudi, glumci na velikom...

platnu. Trenutak, kada se publika smesti, kada se ugase glavna svetla, projektor se zavrti... a onda par sekundi kasnije se ugase i ona mala, pomoćna svetla. Ostaješ u potpunom mraku ti i čarobno platno. To ne mogu da uporedim ni sa jednim iskustvom iz ostalih sekvenci života...

Stariji Kragujevčani pamte bioskop "Kragujevac" i letnju bioskopsku baštu u centru. Ja ih nisam zapamtio, pa ostavljam nekom drugom da se njih seća.

Prvi "junak" mog detinjstva je bioskop "Radnički", ili bioskop "kod pijace", kako smo ga zvali. On je bio rezervisan za filmove sa tematikom borilačkih veština, pa je publika u ovom bioskopu bila šarena, a posebnu draž su mu davali Romi i njihovi, afterprojekcijski performansi...

sa obnavljanjem gradiva iz Brus Lijevih scena osvetničke finalne borbe. U kasnim satima bioskop je prikazivao filmove sa sadržajem za odrasle :). Uvek je bilo nekog od nas klinaca, ko uspe i na te projekcije da se provuče 😉.
Danas, krov bioskopa "Radnički" je urušen, a u njemu..

nema Brusa Lija već skoro 30 godina.

Drugi bioskop moje mladosti je i najveći bioskop koji je ikada otvoren u gradu na Lepenici - bioskop "Šumadija". Izgrađen je krajem 70ih, i bio je rezervisan za projekcije najnovijih svetskih blokbastera i domaćih hitova nekadašnje Jugoslavije. Nikada neću zaboraviti susret...

sa Džedajima u "Rat zvezda - imperija uzvraća udarac" ili gromoglasnog skandiranja u poslednjoj sceni "Karate Kida" (znate ono, kada LaRusso izvodi "Udarac ždrala", koji čitav film nikako da nauči).
Posebno se sećam možda i prvog poljupca, sa Danijelom iz V6, koja mi je čak....

dozvolila da joj u mraku bioskopske lože, spustim ruku na butinu.
Gledali smo sa školom nekog Šantića, čini mi se. Ni "F" od filma nisam video.
U bioskopu "Šumadija" nije pušten film već sigurno 10 i više godina. Sve je rastureno unutra.

Poslednji, treći junak priče, ujedno i moj omiljeni pokojni bioskop u Kragujevcu je "Pionir" to je bio bioskop za prave filmofile. On je bio uglavnom rezervisan za autorski film, a pamtim projekcije filmova koji su imali svoj nastup na beogradskom Festu, te godine...

Posebna draž bioskopa "Pionir", bila je njegova akustičnost. Mislim da nikada do sada nisam ušao u akustičniju salu.
Sećam se vrhunskih "intimnih" koncerata u njemu, a posebno pamtim koncert Leb i Sola, kada su Vlatko i ekipa pokidali bluz to veče i kada je Pera, za vreme...

nekog Vlatkovog sola, ustala i iz nekog 15og reda zapevala improvizaciju, što je Vlatko prihvatio. Ona se, pored te akustike čula, kao da je na bini. Neverovatan performans.
I ne pamtim kada sam poslednji put bio u "Pioniru", a još manje pamtim kada se tamo poslednji put nešto...

dogodilo. Ostao je moj omiljeni bioskop i za mene, specijalno mesto u našoj maloj varoši.

Opsenu, da se još uvek u Kragujevcu može odgledati film u bioskopu, pravi Plazin Cineplexx... međutim i pored sjajnog ozvučenja i 3, 4, XD tehnike... nije to to. Nema gospođe u roze borosanama, koja se pravi da te nije videla, kada si se ušunjao, njoj iza leđa, bez karte....

Nema više Bioskopa sa velikim B u Kragujevcu... i ko zna zašto je to dobro.
Kaže se, o pokojniku sve najlepše. Ova tri pokojnika, svakako to zaslužuju.