Први бадњак на аутомобилу у Београду
Бадњак у виду позамашног храстовог дрвета посеченог са Авале, чувени београдски угоститељ Ера гурман, закачио је на свој аутомобил и тако свечано провозао градским улицама. Била је то велика сензација крајем тридесетих година прошлог века. ⤵️
Нешто до тада невиђено у Београду.
Иза Ериних кола формирала се велика колона аутомобила који су звуцима сирене отпоздрављали окупљеном народу дуж Кнез Михаилове, Теразија, Краља Милана, па све до његових ресторана; први у Булевару Краља Александра „Ужице”,
а одмах затим и до тек отвореног у Мекензијевој на Чубури, где је наредна два дана трајала велика гозба и незаборавна прослава.
Ера гурман је био познат и по томе што је први у свом ресторану, и то буквално на средини платоа за игру, имао велики акваријум са живим рибама,
Radio-amateri u akciji
Decembra 1958, operisan je u Nišu Čeda Rajković otac troje dece. Lekari su mu odstranili tumor, ali je situacija i dalje bila veoma teška i neizvesna. Predloženo je da se proba najnoviji lek koji je nosio oznaku E-39 ali njega nije bilo u Jugoslaviji. ⤵️
Čedin brat Gojko se obraća beogradskim radio-amaterima za pomoć i na scenu stupa Rajko Mršić YU1AK koji odmah kroz etar poziva evropske radio-amatere u pomoć. Prvi se javlja DL9 iz Minhena, ali tamo niju uspeo da pronađe taj lek. Vezu preuzima Aleksandar Tošić iz Bgd, YU1FC...
Poruku preuzima radio-amater iz Zagreba, Matija Klauzer YU2DB, i prenosi je radio-amateru u Gisenu DL96X, koji u apoteci pronalazi 5 ampula tog leka te kreće dramatična trka oko transporta za Niš. U akciju se uključuje 14 Nemačkih radio-amatera...
На данашњи дан, тачно пре 100 година, гламурозним венчањем у Београду, ступили су у брак краљ СХС Александрар Карађорђевић (34) и румунска принцеза Марија Хоенцолерн (22). У наставку неколико мени занимљивих детаља...
Неколико месеци раније, тачније у фебруару 1922, краљ Александар, у пратњи Николе Пашића, верио је принцезу Марију даривавши јој прстен од смарагда вредан 2.600.000 тадашњих динара (колико сам успео да израчунам то је као данас око милион евра, можда и 1,5...)
...
Десетак дана пре венчања Београдом се шетала необична колона... На челу је ишао Шери Воца, председник вучитрнског среза а за њим сасвим опуштено два дебела бела овна, позлаћених рогова за које су биле учвршћене две стаклене јабуке златне боје...
Zahvaljujući mladom radio-amateru, štab Draže Mihailovića na Ravnoj Gori je prvi put stupio u kontakt sa vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu!
Radio-amater, genijalac, student iz Zemuna, Aleksandar Saša Teodorović (foto iz '80), uspeo je da, sredinom 1941. godine, ⤵️
na Ravnoj Gori u štabu pukovnika Dragoljuba Draže Mihailovića, napravi radio-stanicu uz pomoć koje je ostvaren prvi kontakt sa našom vladom u Londonu.
Petnaest dana mu je trebalo da od raznih delova i starih radio-aparata, koje je doneo iz Beograda, u nemogućim uslovima sklopi...
sklopi uređaj putem koga su, Ravnogorci, počeli da kroz etar šalju poziv saveznicima.
Pored Saše, na Ravnoj gori bio je i Dejan Uzelac, mornarski narednik, radio-telegrafista. Slušajući na toj skalameriji radio-opseg oko 8 MHz, namenjen pomorskom saobraćaju, Uzelac je čuo signal
Први Србин који је у стомаку носио близанце
(Светски медицински куриозитет из 1923.)
„Имао сам три године када су родитељи приме- тили да ми на левој страни, испод ребара, расте нека гучица (израслина), наравно они на то нису обраћали пажњу јер нисам осећао никакве болове ⤵️
И тако сам растао ја, а расла је и гучица, док није достигла ову величину Пре неколико година почео сам осећати и болове, али сам трпео, јер нису били велики. Међутим, сад је тако саврежило да не могу више да трпим ове муке, па сам дошао код вас у болницу за помоћ“, тако је
почетком октобра 1923. године дежурним лекарима Опште државне болнице у Београду, описао свој проблем двадесетдвогодишњи Живота Ранковић, земљорадник из Велике Плане.
*Следи још једна прича из #лагуна#бестселер едиције #НестварноАстварно ...⤵️
Milutin Milanković se brijao dva puta dnevno. Pre posla i pre spavanja. Jutarnje brijanje iz poštovanja prema kolegama i studentima, a večernje prema supruzi Hristini Tinki Milanković koju je voleo do vasione, i više.
Тинка га је спасила из логора у Нежидеру.
„Некако пред Митровдан позваше ме у канцеларију Управе логора, која се налазила поред улазне капије. Кад ступих у њу, застадох као укопан:
преда мном стајала је Тинка. Млади официр, помоћник команданта логора, рече нам озбиљним
гласом:
‚Имам наређење да вас не остављам саме
и да слушам шта говорите. Имате свега пет минута
за разговор.’
Збуњени, не знадосмо чиме да почнемо. Онда
полетесмо једно другом у наручје и ударисмо у
плач.
Официр нас посматраше сажалително, и када
не престадосмо да плачемо, рече:
Кажу да се те јесење ноћи, 1914, прст пред оком није видео од невероватне кише. Наша војска је била смештена поред набујале мутне Дрине. Ни сплавари тих дана нису хтели да возе.
Јунак ове кратке приче која следи је из Ваљева, одличан пливач, мајстор свог заната. ⤵️
Капетан га те ноћи позива и пита да ли може да преплива Дрину и извиди ситуацију на другој страни, код непријатеља - другог војника за тај задатак немамо!
Питање није било ни завршено, а херој ове приче је већ био на обали спреман да ускочи у хладну воду.
У последњем тренутку капетан угледа да се на војниковим леђима налазе два велика котура телефонске жице тешких колико и он сам, а за посајом маказе.
- Где ћеш са том жицом војниче?
- Г. капетане, када већ идем бар да направим посао, или ћемо нешто сазнати или се ја нећу вратити.