Thread by @elisbektas

истинита бајка о филипинским морнарима и о милцонеру велком попут стабла ораха

једном смо један мој добар и драг ахбаб и ја ко средњношколци усјели на воз па кренули пут југа без икакве јасне намиере и плана па и циља веч једноставно са жељом да гузица види мало пута пасмо тако

стигли до плавог јадрана кои је у кардељеву тад био некако жучкас и зеленкас ал баш стога смо ми џеца из тад још увиек узавреле зенице кардељевско парче јадрана осиечали некако блиско и присно. ту смо упознали некакве филипинске морнаре кои су допловили бродом пуним банана ал

пошто из неког савезног тиела ние стигла уплата капетан лаџе је наредио да се банане баце уводу тако да лаџа сутрадан море испловит на другу пловидбу а јасам тад сазно дае исплативие хурит терет банана у море нег се натезат са финаниском администрациом једне распадајуче државе.

неки ентузиасти су се елановим чанцима са томос моторичима раштркали по луци па су чакљама и мрежама ловили гроздове банана а мение била мучна и сама помисо да би нетко мого појес нешто штое умочено у коктел машинског уља и дизел горива те фекалиа и разних других отпадака но онда

сам схватио да чељад те банане виероватно скупља како би их поклонила свом жемскињу за годишњицу и за роџендан јер да тад баш и ние било лахко набавит вибратор ил дилдо у југославији а ове су банане насеби имале слој лубриканта из кардељевске луке кои је корисници па и кориснику

сигурно мого потрајат читавих неколко година. ахбаб и ја смо посље причали са филипинским морнарима кои су нама изгледали егзотично и да су нам се преставили ко сандоканови малајски тигрови ми бисмо им засигурно повиеровали. док смо пили вино у кафани споразумиевали смо се на

енглеском језику коим су они владали прилично скромно ал ипак су некако успиевали дават одговоре на бројна питања двоице средњошколаца из једне пролетерске провинцие на балкану кои су толко били жељни да чују што више о далеким земљама и морима да нам уопче ние битно јесул њихови

одговори истинити ил они измишљају и лажу то што нам говоре јер да о далеком свиету пуно говори и то штосе оњему море слагат. одговоре су уствари давала само двоица морнара од коих је један био муслиман а други кршчанин док је тречи био прави правцати будис ал он ние знао бекнут

чак ни ај гоу ту скул нит мај нејм из питер. због тога што су светроица имали сваки своју виеру мисмо их гледали ко синпатичне ал мало затуцане но уопче нам ние било чудно штосе они друже и што скупа плове морима и океанима јер дасмо мој ахбаб и ја сматрали да нема ништа

природние од брацтва и јединства меџу народима и народностима како југославие тако и далеких филипина а чак смо и према њима троици осјечали неку врсту брацтва и јединства по основу оне титуле свјецког првака из маниле прие скоро пола стољеча. ми се овџе нажалос нисмо у вечем

броју отискивали на мора и на океане те смо тако пропустили увакат разумит властиту безначајнос у пореџењу са таласима велким ко брежуљци па и брегови веч смо наставили виероват у властити значај ал смо виеровали некако непотпуно и несигурно због чега смо накрају кренули једни

друге у то убиеџиват штое за посљедицу имало транзициу са брацтва и јединства на суживот ал је и то по свој прилици погрешно риешење и било би много мудрие дасмо умиесто суживота прешли на легализам и једнакоправнос те на становиште дае колективна митоманиа не само непристојна ко

и индивидуална веч је и опасна а изнад свега срамотна јер да онај тко пригрли митоманиу у фусноти засебе сама вели јасам инбецил и ту нема лиека. те вечери у кардељеву мој ахбаб и ја ударнички смо и прегалнички постављали питања отоме како изгледају филипини и друге далеке а

можда и посве непостојече земље пасам ја чак пито јесул икад пристали на момпрачем ил барем пловили крај њега ал једно питање смо сачували засебе. посве је јасно какав је био интерес мене и мог ахбаба да проводимо вриеме у егленисању са морнарима са филипина кои се уствари рекну

пилипино ал нам никако ние било јасно штае њихов интерес да губе вриеме с нама тим више што они никаквих питања нису имали но онда се и то разјаснило кад је и тречи морнар шточе реч будис проговорио и поставио нам питање које је нама звучало управо застрашујуче дугачко и ког

уопче нисмо могли разумит но онда су нам морнар муслиман и морнар кршчанин растумачили да њихов ахбаб кои се звао ип знаде казат риеч курва на четерес различитих језика и да нам је управо поставио то једноставно питање. мој ахбаб и ја смо се осјетили веома осрамочено јер дасмо

били лоши домачини кои никакав одговор на то питање могли дат те ип одлута у кардељевску ноч да окуша сречу с неким ткое боље познаво сектор друштвених услуга у граду. од те ночи ја чврсто виеруем да часни и одговорни посо курве треба легализоват и изједначит са другим привредним

диелатностима па чак признат и бенифицирани стаж јер да би се тако не само из тог бизниса ишчерали сводници кои су на мојој личној вриедносној пирамиди налазе веома близу штахора односно одмах испод њих тамо џе се налазе штахорска говна да нерекнем фекалие веч би курве уживале

вечи ступањ заштите а и зравствени аспект тог посла више неби био разлог за бригу и курви и муштериа но најважниа корис од легализацие курвалука ко услужне диелатности било би то што се граџани више неби морали брукат пред доброхотним путницима из далеких земаља и испадат лоши и

неувиџавни домачини пред њима. поред тога ја невидим ниедан разлог што би се фудбалери кои продају властито тиело сматрали за угледне чланове друштва а курве биле проглашене гриешницама и друштвеним штеточинама тим више што оне никакву кривњу несносе за етичке мртве петље са

коима се друштво мучи јер да нису оне веч је управо друштво испоставило инператив изједначавања секса и врлина попут љубави и виерности само да би на тај начин одагнало мушке страхове и да би омогучило вечи ступањ контроле и управљања друштвом јер да онога тко несхвача дае љубав

лична а секс дае безличан морете послат да уради било шта па и да се жртвуе ил да жртвуе другога зато шточе он виероват да тако штити властиту јединственос уживоту своје жене коју његова свиес доживљава ко своину. из наприед наведених разлога ми живимо једну схизофрену стварнос у

којој друштвени угледници позивају на чување врлина па и приете онима кои се према врлинама немарно односе а онда кришом иду јебат субјектице које неизлазе изван семантичког оквира појма курва а најодвратние је у тој стварности то што друштвени угледници себе сматрају више

вриеднима и што своје милоснице посматрају малтене ко некакве живуљкице чија је сврха само да утаже њихове пориве. једна накарадно постављена ствар у друштву води ка другим накарадно постављеним стварима те стога нетреба чудит што живимо у свиету страха и слуџености те што чељад

губи вриеме на бјесомучну потрагу за властитом сврхом на свим погрешним миестима коих се могу сиетит и све је то сувише отишло у погрешном смиеру да би се могло поправит те ја нечу позиват на оптимизам изузев можда на варљиву наду да че нас веч споменути матриархат извуч из

гована у која смо се сами ко врста увалили несхватајуч колко јадно и карикатурално изгледамо умазани тим говнима и задржавајуч позу озбиљности и важности док сваки пораз и неуспиех у распону од промашаја на кладионици до губљења рата оправдавамо несталном и поганом жемском чуди

коју стално ваља обуздават. након необичног кардељевског искуства услиед ког смо ахбаб и ја постали богатији за многе податке о далеком свиету и његовим чудесима те за једну срамоту штосмо били лоши домачини кои гостима неумиу пружит одговор чак ни на најједноставние питање

кренули смо натраг у свој град ал кад је воз стао на мостарској станици нас двоица изаџошмо у топлу и љепљиву херцеговачку ноч са намиером да још мало луњамо унаоколо и да се ко свиесни и одговорни омладинци и будучи градитељи социализма и чувари брацтва и јединства облочемо без

бојазни да че нас нетко тужакат родитељима. некако смо набасали на кафану у близини старог моста и локали смо уњој до фајронта кои се збио сувише рано те пошто нисмо могли пронач другу кафану од конобара смо откупили неколко бутељки самотока и блатине па отишли на стари мос и

сјели тачно на средину он наслоњен леџима на једну а ја на другу камену ограду и тако смо пиуцкали вино из флаша и разговарали о многим стварима и какое ноч одмицала мисмо причали све чудесние и све храбрие риечи и постављали питања за која ни најхрабрији меџу вама неби смјели

помислит да су се така питања могла нач у душама двоице провинциских младича и тако забављени разговором нисмо ни примиетили кад нам је пришо милцонер велик ко стабло ораха. милцонер је стао изнад нас и заклонио читаво брдо хум а заклонио би сигурно и онај крс нањему само дае тај

крс тад био на том миесту а онда нас је упито шта радимо ту и наредио нам је да извадимо личне карте. јасам дисциплиновано и помало уплашено казо да нерадимо ништа осим што пиуцкамо вино и разговарамо о поезији и о љубави која нам ко омладинцима још увиек ние открила све своје

тајне и своје сласти па ни своје замке и опасности а причамо мало и о будучности наше домовине уједно се дивечи љепоти моста на ком смо сиедили. кад испред вас стои милцонер велик ко орах а ви касте још увиек тинејџери многое тога што вас плаши. рецимо да са стабла ораха отпане

један плод па вас чвокне углаву ил да вас стабло шчепа своим гранама и однесе на неко страшно миесто џе чете провес остатак живота ко сужњи. тако смо ето ми тада доживљавали нашу народну милициу која је вазда била ту осим понекад кад вам баш затреба и због које смо могли спават

на клупи у парку. милцонер је нама онда реко немој да случајно неки белај правите па да вам матере закукају кад вас одведем у человину и мисмо то упозорење веома озбиљно схватили мислеч дае человина миесто џе непослушне и проблематичне омладинце шишају начелаво што би било веома

неугодно у свиетлу чињенице да се приближаво почетак посљедње школске године. док је милцонер силазио низ углачани камен старог моста ја самога себе изненадих младалачком одважношчу па казах гласно - опростите да немате случајно двие цигарете јер дасмо остали без њих ил барем да

нам рекнете џе моремо купит духан вако касно. непушим, одговори милицонер мрзовољно, а вако касно ништа неради. након тих риечи големи милцонер нестаде у тами кујунџилука. ахбаб и ја смо наставили пиуцкат вино и разговарат о многим питањима но ние прошло ни петнес минута кадли се

на мосту поново појави милцонер велик попут стабла ораха и доџе до нас па ми пружи кесу у којој су биле двие бутељке блатине и пар кутиа мостарске мораве. ево, каза оштрим и ауторитативним гласом, ал немој случајно да бисте какав белај правили. хвала вам, промуцашмо нас двоица

углас, и наравно да нечемо никакав белај правит веч чемо само причат о књигама те о космосу и о џевојкама. са првим зрацима сунца ахбаб и ја устадошмо да потражимо џе се море изјес бурек а онда се запутишмо ка жељезничкој станици да сачекамо воз кои че нас вратит у зеницу ал

много зрелие и одраслие нег што смо изње отишли. крајем друге ратне године до мене стиже виес о рушењу старог моста и заболи ме ко ујед овечег псета а призначу и да су ми сузе удриле на очи. онда сам затворио очи и преда мном се указо стари мос још увиек читав и чаробан након

чега сам покушо замислит како сад тај призор изгледа. мост сам успио срушит у свом сјечању ал изнад њега је ко неком магиом лебдио лик оног милцонера велког попут стабла ораха а у његовој руци је била кеса са двие бутељке блатине и са пар кутиа мостарске мораве. много година

касние живио сам неко вриеме у мостару и више сам пута чуо поуздану приповиес о старом мосту из уста неког од очевидаца нег што сам чуо езан и накрају ние било друге нег се запитат џе је стао толко очевидаца колко их је знало бит на биелом бриегу кад гостује нетко из велке

четворке. јасам сваку ту приповиес стрпљиво одслушо до краја ал никад нисам злоупотриебио гостопримство мостараца и казо им да они нису виџели најважнији детаљ тог страшног и трагичног чина шточе реч милцонера велког попут стабла ораха кои у руци држи кесу са двие бутељке блатине

и неколке кутие мостарске мораве па нам вели ево монци ал немојте случајно правит какав белај нашта му ја кажем ал овај пут без оне тинејџерске уплашености а какав чемо белај правит та видиш дасмо га веч направили. а милцонер онда мени рекне стојечи и даље у зраку изнад

непостојечег моста а знам ал ето море се и милициа некад нашалит. безбели да море одвратим ал боље дасте се мање шалили и дае више твоих колега васпитно диеловало на млаџе нараштаје ко ти намене и на мог ахбаба што си диелово. дае милициа вечем броју омладинаца доњела бутељку

вина и кутиу цигарета и казала им ево ал немојте случајно правит какав белај можда би ти омладинци одрасли у градитеље друштва а не у рушитеље мостова и других објеката нискоградње и високоградње у мостару и у многим другим чаршиама. а све сам вам ово испричо да схватите штосе

плашим будучег рата. разлог томе је то што данашњу омладину више ни наставници неодгајају како треба и што та омладина у свом искуству нема садржано сјечање на тренутак у ком им орган реда покаже и своје заштитничко и своје превентивно лице и упозори их дае његово наредно лице

оно репресивно те стога само драги аллах зна ушта че ти омладинци израс до наредног рата. од ког се моремо сачуват само тако шточемо легализоват курвалук и изједначит га са другим услужним диелатностима и шточемо стегнут зубе и мушки истрпит изједначавање жена са мушкарцима у

сваком погледу па и у погледу етичке одговорности и права на жеље и на њихово испуњавање. а ако мислите да че се жене распомамит под теретом слободе и да че јурцат унаоколо ко какве махните ласице ловечи мушкарце да сњима учине блуд а потом одмах отрче даље нач сљедечег мужјака

онда о женама незнате баш пуно. можда че спочетка бит тешких часова испуњених малодушјем и безнаџем ал будите увиерени да би све то брзо дошло на своје миесто и да бисте се питали како сте уопче могли живит тамо џе владају неки други односи. но све је ово умна спекулациа у сфери

академског напрџивања и немате никакво разлога за бригу јер да ни ви ни ја тај вакат нечемо дочекат стога штое патриархални инфантилизам склон митоманији и и обликован ужасом пред могучношчу да коначно сагледа стварну миеру властите битности још увиек виталан бориче се за своје

преживљавање ко и свака мрцина што се бори па и по циену да услов за његово преживљавање буде непреживљавање читавих друштава. биче и оних кои че казат да будучнос што сам је овџе описо наликује на какав звиерињак у ком се животиње паре без икаквог реда ал ја чу такима одговорит

дае много више звиерског садржано у сатирању чељади и њихових станишта па и у држању радника у нечем што све више наликује на ропство те држању читавих друштава у страху и још чу такима казат да то што они мисле да че љуцка врста завршит ко звиерињак кои се пари без реда и без

предаха само казује какве су њихове потајне жеље а казује и то да не само да незнају ништа о женама веч незнају ништа ни о звиерадима а најгоре је од свега што незнају ништа ни осеби самима и што посве погрешно мисле да знају оклен су дошли и џе су пошли па вичу ево нас из

традицие а идемо у утопиу но невиде да долазе из пичке материне а иду у тржни центар на припреме а море се десит да оду и у ров такоџер на припреме за гасулхану. таки се диче оним што су им преци оставили у насљеџе и чине све да исто благо оставе своим потомцима у насљеџе мада ја

мислим да само конплетан инбецил благом море сматрат своје страхове и своје фрустрацие те своје збуњености и своје несигурности. они кои се доимају да ни страхова ни фрустрациа па ни збуњености ни несигурности немају и кои се зафаљујуч томе наметну ко предводници они живе у

најстрашнијој заблуди коју че спознат кад у једном часу на грбачу добиу читав тај терет што га њихови сљедбеници некако распореде на читав живот. јасам вам ево само одшкрино пенџер своје куле да кроз њега баците поглед на стварнос коју живите и која вам се изблиза нечини толко

онеспокојавајуча и сачу одмах затворит тај пенџер јер да кад бих га широм отворио ви бисте завикали неки мајко мила а неки драги боже и никакав се више други глас неби чуо осим вашег запомагања ал можда вам једном и отворим читав пенџер па запомажите до миле воље јер дае то можда

и једини посо кои знадете честито и одговорно обављат и били бисте најсречнији да и ваши потомци наставе бавит се тим обитељским занатом и виероватно че се и бавит њиме јер да худници немају баш много избора крај таких родитеља. а аллах најбоље зна

Unroll please @threadreaderapp