Thread by @elisbektas

трактат о жвалавом министру просвиете и једном створу кои мие био препрека да уживам у дркању

индивидуалне естецке па и ероцке афилиацие друге чељади начелно ние разборито критиковат и извргават руглу ал табуизирање тог политкоректног става нас лахко море довес у позициу

изопаченог консензуса са аутохипнотисаном руљом која се зафаљујуч одсуству мишљења и дигнитета личности ко и свака стока повела за предводником а тај предводник некад ние говедо ко и они веч мало индуцираним а мало стихиским векторима успостављен модел кои постаје колективна

опсесиа и онда за неку кошпу сви вичу ух јес она добра пичка и ух што бих је ја јебо а ја вам прав стоим да таки консензус неморе постојат ни око једног питања на дуњалуку ал ето они тако вичу јер да их је страх да че бит изложени приекору и осуди остатка стада уколко сњим

неподиеле своје одушевљење облигаторним објектом дивљења и пожуде премда је све то само махање крављег посраног репа и инфантилно напрџивање јер да никад нечемо знат како би се ти похотници одиста понашали кад би им кошпа за коју вичу ух добра пичка казала хајмо у хотел па тамо

скинула гачу и још њима кренула раскопчават чакшире а ја бих био спреман уложит читаву марку да би меџу њима био изненаџујучи број оних кои би панично и грчевито стали смишљат оправдања те уморан сам нешто те ручо сам чевап код мркве па ме нешто надима те нисам нокте подрезо

а неки би можда и истрчали из собе држеч скуте чакшира да им посве неспану мада би сигурно било и оних кои би то јебали па макар и назор ал би вечи дио њих наредне године провео у страху да се нече сазнат да су јебали и да че се сазнат како су јебали. јасам се једном у београдима

затеко на једној приватној забави на којој је требала пиеват и некаква мина костич. ја појма нисам имо ни ткое та мина костич ни како изгледа ни шта она уствари пиева ал сам по радосном ишчекивању и усхичењу осталих званица правилно закључио дае то једна од тих субјектица за које

чељад виче ух добра пича и ух што бих ја њу јебо. унека доба микрофону је пришло некакво патуљасто створење прекривено живописним бојама и са некаквим чудним избочинама по себи а ја упркос солидном познавању фауне галапагоса и мадагаскара те других егзотичних одредишта нисам

никако мого утврдит каквое то биче па сам узвикно

- треба јавит вуку бојовичу да муе нешто утекло из зоо башче па нек пошаље чуваре са оном пучком за успављивање јер да нас ово можда море и изуједат

моја опаска ние срдачно примљена меџу осталим званицама кои су се нашли чак и

помало увриеџени мојом дрскошчу да тако говорим о њиховој миљеници мини костич која је у том часу почела испуштат звуке у микрофон и трескат оним живописним бојама насеби услиед чега сам ја помислио дасам грешком умиесто кокса изјео пејотл па сад имам аудиовизуелне халуцинацие но

испалое да то нису никакве халуцинацие веч да заиста свједочим призору кои би антрополозима мого пуно казат о прапочецима цивилизацие и о понашању наших далеких предака питекантропа. касам се мало повратио од почетног шока опет сам погледо у то створење и уочио сам да она има

одреџене елементе кои несумљиво могу изазват ероцко узбуџење код неких мушкараца јер дае имала оно истина конфекциско лице ал барем су црте нањему биле правилне и ако занемаримо диспропорциу измеџу предимензионираних усана из коих је допирало некакво жалобно скичање и оних ситних

и урокљивих очиу какве се често виџају код злобних жена и мушкараца то лице би тешко било назват генерално ружним. испод врата су стајала два прилично еластична и живахна вимена која су засигурно привлачила многе похотнике јер да на дуњалуку неживимо само ми кои волимо сисе за

госпоцких уста веч има и оних који воле сисе за сељачких руку. испод прописно утегнутог струка ширили су се кукови иза коих је стајо подобар чејрек дупета од оне врсте која неморе проч незапажено кад проџе улицом изузев ако ние риеч о оној улици на мејташу џе је она текиа и џе

жемска дупета непрвилаче баш нарочиту пажњу а из дупета су излазиле двие чусте и анатомски правилно обликоване ноге чија је једина махана била краткоча ал ето и бети буп је направила кариеру са ситним ногицама и оном цомбаљком ко дае гачанка па што неби могла и ова худница ал што

сам више гледо тај је призор у мени будио све вечу нелагоду а онда сам схватио дае то стога што су сви ти саставни диелови засебно солидни и у границама прописаних стандарда ал је све то изгледало ко дае нетко рашчеврто четри пет згоџушних пичака па одњих начинио овог мутанта па

се ти диелови нањему кречу и трескају неусклаџено на начин на кои су се трескали на изворним тиелима. ове опсервацие сам задржо засебе јер да нисам хтио бит неувиџаван гост кои крави опче одушевљење у исказивању ког је предњачио тадашњи србиански министар просвиете вуксанович кои

је све ево вако опљуваво банкоте од по стотину евра и њима обљепљиво ознојену мину по стомачичу око пупка и по сисама за које ни најпажљивији посматрач неби мого казат јесул биле унутра ил су веч биле испале из оне тиесне маичице за коју сам ја исправно закључио да мора бит тако

тиесна како би све те диелове туџих тиела одржала на окупу. хефтама након те београцке вечери суочаво сам се са њеним посљедицама јер да нисам мого издркат ко чоек веч би ми се чим склопим капке пред очима појавило то наказно трупло а чуна би само пала ко тикет у премиеру исто

коштое падала неко вриеме након штосам по службеној дужности присуство неким обдукциама у просектури зеничке болнице и прав вам велим да присуство ил одсуство живота неутиче пресудно на осјечај гаџења и на гашење сексуалне жеље уколкое наказнос тиела довољно изражена.

овое меџутим моја лична легитимна инпресиа која нипошто неумањује легитимитет диаметралних инпресиа оних кои би с том мином радо отишли иза џбуна и кои неби осјечали страх да че им при додиру минини саставни диелови остат у руци.. и трауматично сјечање чиу сам експресивнос

потисно тек након неколко хефти такоџер је моје лично искушење и борба сњим без икаквог значаја за опче добро и за шири друштвени оквир. но слине које су цуриле низ жваље србианског министра просвиете скупа с замученим погледом и пискутавим гласичем коим је дозиво мину дае обљепи

банконтама са пљувачком само су дискретни наговиештај ужасних посљедица које нас тек очекују ко заслужена покора штосмо након угаснуча једног веч онемочалог и потрошеног друштвенополитичког оквира оквирчиче настале његовим распадом повиерли на чување онима кои се нису мучили пред

питањем шта након југославие и након социализма веч су постављали питање штае оно било прие југославие и прие социализма па су тамо повели ове распалине од друштава а онда им се тај пут ослачо па су наставили и даље тражеч одговор на питање штае било прие цивилизацие и ето шучур

драгом аллаху нашли су га јер да су прие цивилизацие били они сами. а да изаџете из тог предцилизациског доба биче вам потребно више храбрости нег за излазак из југославие јер дачете морат бит храбри и да се одупрете облигаторном колективном одушевљењу пичкама о коима причате

само у друштву а никад у самочи недркате мислеч на њих а још че пресудниа бит храброс да себи признате какви сте хајвани испали касте себи за предводнике изабрали свиње и јазавце кои на вас љепе попљуване страхове од коншиа а попљуване банконте љепе на хуцаљке попут мине костич

која је савршена метафора за ову скичечу лешину југославие у којој смо се ко црви настанили пае рвацка виме србиа пркно а босна пичка а остали отпаци нек се сами тагују. а аллах најбоље зна

Unroll please @threadreaderapp