Остаје само још да се види шта ови резултати избора значе за нас који смо свесно апстинирали, а нисмо професионални бојкоташи. Овај резултат је добар само из једног разлога - јер је оголио ауторитарност политичког система у Србији на челу са СНС олигархијом. Истина је увек добра.
У свему осталом, ово је веома лоше: Вучић и СНС има ауторитет да брзински донесе потпуно шокантне антинационалне и антидржавне одлуке, и да се онда четири године бави "контролом штете" преко медија које апсолутно контролише. То је највећа, и непосредна опасност.
Опозиционо настројени грађани не треба да се заносе никаквим "успехом бојкота". Партије које су отворено бојкотовале изборе само су за нијансу мање патетичне од партија које су у изборима учествовале, а свакако не представљају политичку снагу која има снаге да нешто промени.
Неспособност "бојкоташке опозиције" лепо се видела и на анемичној кампањи, и на потпуном одсуству било каквих озбиљних протеста и политичких наступа којима би се озбиљно скренула пажња на нерегуларност целог политичког система.
Притом не треба заборавити ни да је један део бојкоташа свесно хтео да се "склони из парламента" "док Вучић не реши Косово", па ће онда народ да га сруши, а они ће да ушетају у Немањину да буду Вучић уместо Вучића. Не заваравајте се - многи од њих то заиста тако замишљају.
Проблем је у томе што су то мислили и на претходних неколико избора, па се није догодило. Не зато што је Вучић патриота и човек од интегритета, него зато што има беспрекоран нагон за опстанак на власти. Мислити да га је могуће тако једноставно насанкати је потпуно неозбиљно.
Друга озбиљна опасност овог резултата избора јесте могућност продубљења грађанске апатије. Утисак да је власт СНС апсолутна и непоколебљива можда навести низ грађана да одустану од протеста и политичког деловања, надајући се да ће "брже проћи ако се не опиру".
Лично мислим да ће у наредном периоду бити довољно политичких потреса у земљи да се искључи оваква могућност. Уосталом, пример Црне Горе нам убедљиво сведочи да се народ из апсолутне апатије може претворити у незаустављиву политичку стихију за недељу дана.
Али Црна Гора нас учи још нечему: чак и апсолутни грађански консензус и спектакуларни протести нису довољни да се пољуља "запечен" ауторитаран режим. За то је пре свега потребна упорност и издржљивост. Ове године је пола Црне Горе изашло на улице, а Мило још није "готов".
Дакле, што пре избацимо из главе идеју да ће Вучић "сам пасти", то ћемо пре почети да нешто радимо на том плану. У ванпарламентарним условима и без медија на страни народа (опозициони медији су само експозитуре страних центара моћи) то ће бити још теже. Али енергија постоји.
Такође, што се пре ратосиљамо партија које су рудименти прошлости, а којима је СНС узор за подражавање - партија чији су лидери "мали Вучићи", које ботовањем одговарају на ботовање, и који чекају да "странци и народ смене Вучића, и доведу њих", то ће бити боље.
Када Вучић буде падао, њега неће скидати ови који су бојкотовали, нити ови који су апстинирали. Не, за то ће бити неопходна подршка данашњих Вучићевих гласача. Тек када падне њихов политички консензус да је Вучић "најмање зло", пашће и Вучић.
Да бисмо натерали ове највеће жртве Вучићевог режима - уцењене и застрашене конформисте који се понижавају по скуповима подршке за бедну накнаду - да се побуне, потребно нам је нешто што нико на политичкој сцени, нити у опозицији не негује - ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА.
Ми који хоћемо бољу земљу морамо да се ослободимо политичких парадигми које су створиле Вучића, а које све вуку порекло из КПЈ/СКЈ, чије су данашње партије клонови. Не мислим само на апсолутистичког Вођу, партијску дисциплину и надређеност партијских структура државним.
Мислим на парадигму партије као "мајке", као "масонске ложе" којој се приступа уз крвну заклетву и којој се мора бити апсолутно покоран. Многи грађани сматрају да гласањем странци "продају душу", да имају некакве "моралне обавезе", и да сносе "одговорност" за свој глас.
Ако подржавамо ову или ону политичку опцију када она организује протест, или предлаже закон, или износи политичку иницијативу, то нас не претвара у "ботове" те политичке опције. И нисмо ми "одговорни" за њихове даље поступке, него су они одговорни нама, који смо их подржали.
Ако нешто треба да се ради, онда је то поткопавање те идеје "лојалности партији", "лојалности власти", "лојалности опозицији". Србији су потребни грађани који су лојални само својој земљи, и једни другима. Гласачи друге опције не смеју да буду непријатељ, већ увек саговорник.
Гледао сам то непрекидно претходних година и месеци - паметне људе које уважавам који папагајски понављају политичке пароле у које не верују, и које су очигледно бесмислене, јер "неће да руше јединство партије/опозиције". То је ПОНИЖАВАЈУЋЕ. Такво понижавање је створило СНС.
Нама је потребно друштво дијалога, и потребно је да схватимо да странке постоје да СЛУЖЕ ГРАЂАНИМА, а не да грађани служе њима. Политички представници су ти који треба да се цимају када грађани нешто хоће, нису грађани ти који треба да се цимају када политичарима треба глас.
Докле год су опозиционе партије слика у огледалу СНС, са малим Вучићем на челу, грађани ће гласати да "највећи СНС", и за "највећег Вучића". А Вучић ће моћи да поставља своје питање "мислите да је неко други бољи". Дакле, потребне су нам опције које ЈЕСУ БОЉЕ. Морамо их створити.
Сада имамо парламент који савршено одражава политички систем у коме живимо. У настајању тог система су учествовали СВИ. И зато је резултат ових избора идеална прилика да се заложимо, не за "смену Курте и Мурте", него за нови, бољи, и праведнији политички систем.
