Da vam kažem par reči o testiranju na SARS-CoV-2, kakvo bi to testiranje moralo da bude i u čemu je značaj testiranja.
Samo uzorkovanje traje nekoliko sekundi. To je običan bris sluznice. Kada bris stigne u laboratoriju, ne treba više od par sati da se dobije rezultat.
Samo uzorkovanje traje nekoliko sekundi. To je običan bris sluznice. Kada bris stigne u laboratoriju, ne treba više od par sati da se dobije rezultat.
Kada imate simptomatskog pacijenta uzećete bris i onda ćete, u zavisnosti od stanja, pacijenta ili vratiti kući, ili primiti u bolnicu, na odeljenje ili u intenzivnu jedinicu.
Ono što je važno je da do pristizanja rezultata pacijenta morate tretirati kao da JESTE pozitivan.
Ono što je važno je da do pristizanja rezultata pacijenta morate tretirati kao da JESTE pozitivan.
Ovde se vidi koliko je bitno da rezultat stigne što pre. Ako rezultat stigne nakon par dana to nepotrebno opterećuje pacijente i ceo sistem. Takvog pacijenta ne smete primiti u sobu gde su negativni ali opet ni tamo gde su pozitivni. I opet ne možete dva "na čekanju" u istu sobu.
Naravno da nijedna ustanova u situaciji razbuktavanja epidemije ne može dozvoliti da pacijent zauzme celu sobu dok čeka danima na rezultat testa, pa se prave kompromisna rešenja koja na kraju opet dovode do pogoršanja epidemije.
Situaciju komplikuje i to što je senzitivnost PCR testa samo 70%, što znači da će 3 od 10 pozitivnih pacijenata dobiti negativan rezultat. Pa tu, kod klinički visoko sumnjivog pacijenta, morate da ponavljate testiranje ako stigne negativan rezultat. Što znači još čekanja.
Pre nego što pređemo na značaj testiranja asimptomatskih pacijenata i kontakata da zaključimo da za ovladavanje epidemijom nije bitno samo da se testiranje vrši već je važno i da ono bude brzo. To je pitanje organizacije i sistema. U Srbiji je to na katastrofalnom nivou.
Testiranje simptomatskih pacijenata je bitno za funkcionisanje zdravstvenog sistema. Testiranje asimptomatskih pacijenata i kontakata je bitno iz epidemioloških razloga. Osobe koje imaju simptome će videti da su bolesni pa će paziti da ne prenose zarazu. Osobe koje nemaju neće.
Naravno da ne možete testirati celu populaciju, ali možete napraviti neke kriterijume. Ljudi koji su imali duži i intenzivni kontakt sa obolelima su veoma bitna kategorija za testiranje jer su oni najverovatnije glavni faktor u širenju epidemije, i morali bi biti testirani.
U situaciji u kojoj imate previše simptomatskih sistem će biti preopterećen pa će testiranje kontakata prvo otpasti. Što na kraju dovodi do pogoršanja epidemije, što opet dovodi do većeg broja simptomatskih, što dalje smanjuje kapacitet za testiranje - pravi se začarani krug.
Kod testiranja ljudi bez simptoma je takođe bitna brzina. Zatvoriti nekoga ko možda nije bolestan na nekoliko dana usled nesposobnosti ljudi koji rukovode sistemom, nije nešto što je održivo. Što, opet, dovodi do pogoršanja epidemiološke situacije.
Pored toga što su Slovenci (samo)disciplinovani u poštovanju epidemioloških mera osnova dobre kontrole nad epidemijom je upravo efikasnost u testiranju: rezultati stižu za par sati, testiraju se sumnjivi kontakti, zbog kratkog čekanja na rezultate ne ispaštaju ni sistem ni ljudi.
U situaciji gde se ne možete previše osloniti na sistem, što zbog nefunkcionalnosti što zbog sve većeg broja pacijenata koji velikom brzinom popunjavaju bolnicu po bolnicu, važno je da se ljudi maksimalno samodisciplinuju i vode računa o sebi i drugima.
Zar je to toliko teško?
Zar je to toliko teško?
DODATAK: Mnogi su postavili pitanje vezano za serološko testiranje, evo lepe sličice koju sam našao i koja je univerzalna za sve viruse. Na početku virus se može detektovati samo PCR metodom, antitela postaju detektabilna u krvi tek posle par dana, i to prvo IgM, a onda i IgG. 
