Vlasti rade svoj deo posla, epidemiolozi i mikrobiolozi svoj, pa i mi kliničari se polako uključujemo. Manji broj obolelih od COVID-19 (zvanično ime bolesti koje prouzrokuje virus SARS-CoV-2) će biti lečen u bolničkim uslovima dok će se većina lečiti kod kuće. Ovo je niz za njih.
Mediji i javnost se bave uglavnom najtežim slučajevima, što je i razumljivo (briga da li ima dovoljno bolničkih kapaciteta, respiratora...) međutim većina obolelih će ostati da se leči u kućnim uslovima. Pored epidemioloških mera (karantin) bitno je i samo lečenje infekcije.
Kao i kod svake virusne infekcije i za lečenje COVID-19 najvažniji je imuni sistem. Zato je bitno ostaviti mu svu snagu na raspolaganje. Apsolutno mirovanje je najvažnije, a pored toga i adekvatna ishrana. Dijete ostavite za neko drugo vreme i zaboravite na "zdravu ishranu".
Da bi organizam funkcionisao potrebna mu je energija odnosno ugljeni hidrati na prvom mestu, a onda i masti. Ne treba naravno zaboraviti ni proteine ali je važno da ne izbegavate "hranu koja goji". Jer ona će održavati vaš imuni sistem i ceo organizam.
Potrebno je dalje unositi dosta tečnosti jer u infekcijama organizam lako dehidrira. Čajevi, supice, čorbice, sokovi, štagod. Ali ne i alkohol, jer alkohol pogoršava dehidrataciju. Naravno hronični srčani i bubrežni bolesnici moraju unos prilagoditi svojim hroničnim bolestima.
Povišena telesna temperatura je odbrambeni mehanizam koji imuni sistem koristi za borbu protiv virusa. I zato je greška obarati temperaturu ako je samo blago povišena jer tako pomažete virusu. Temp. se obara tek kada značajno poraste jer tada ugrožava funkcionisanje organizma.
Što se tiče lekova, za sada nema dokazanih lekova koji pomažu kod COVID-19. Neki lekovi su pokazali in vitro (van organizma) efikasnost protiv SARS-CoV-2 ali to ne znači da će delovati i in vivo. Ako dobijete antibiotik od lekara to je zbog prevencije bakterijske superinfekcije.
Što se tiče raznoraznih suplemenata, vitamina i sl. sve to najverovarnije već u dovoljnom nivou unosite hranom, tako da raznorazni imuno kompleksi neće mnogo pomoći (osim ako zbog nekog razloga nemate deficit nekog elementa) ali neće ni odmoći (osim manjka para u novčaniku).
Bitno je da pratite vaše stanje, ako je moguće u telefonskom kontaktu sa lekarom. Kritični znaci i simptomi su pojava otežanog i ubrzanog disanja, pad arterijskog pritiska, vrtoglavice, omaglice, nesvestice, konfuzija, pojava cijanoze (plavkaste prebojenosti kože i sluzokoža).
U slučaju pojave ovih znakova i simptoma potrebno je da se odmah javite u najbližu bolnicu jer će sigurno biti potrebna terapija kiseonikom, koju ne možete sprovesti u kućnim uslovima. Ovo ne znači da ćete sigurno završiti na respiratoru, ali je kućnom lečenju svakako kraj.
I na kraju bih dodao nešto što, vođeni logikom, i ne bi trebalo pominjati, ali na žalost, iskustveno, mora. Duvanski (i drugi) dim gledajte da izbegavate u potpunosti. On oštećuje ćelije epitela disajnih puteva i alveola i tako pomaže virusima.
Prvi dodatak - u raspravi se pojavila pitanje upotrebe nekih lekova tokom COVID-19 infekcije. Za ACE inhibitore, koji se koriste u lečenju kardiovaskularnih bolesti, preporuka Evropskog udruženja kardiologa (ESC) je da se terapija (za sada) ne menja.
Što se tiče široko popularnog Brufena (tj. ibuprofena) u Francuskoj su preporučili da se koriste drugi antipiretički/analgetski lekovi (paracetamol npr.) jer postoji sumnja da ibuprofen može da doprinese težoj kliničkoj formi infekcije.
Drugi dodatak - ovo što se dešava oko ibuprofena je najbolji pokazatelj zašto se ne treba oslanjati na bilo šta što nije zvanična preporuka zvaničnih stručnih tela i organizacija. Francuski ministar zdravlja je ovo preporučio, a nemačko ministarstvo zdravlja ga je demantovalo.
Lancet je pre 3 dana objavio članak u kojem pominju ibuprofen kao lek koji povećava broj ACE2 receptora u plućima na koje se vezuje SARS-CoV-2, što implicira da upotreba ibuprofena pospešuje virusnu infekciju. Ipak, jedan rad nije dovoljan da bi se donosili definitivni zaključci.
