Pričam sa ćaletom, i pitam ga da li su se u njegovo vreme komunisti mešali stručnjacima u posao?
- Nisu. Uvek je to isto izgledalo, kad dođemo na lice mesta, dočeka nas direktor koji je po pravilu bio učesnik u ratu. Uvek bi prvo pitao "Drugovi, vi ste stigli iz 👇
Beograda?", a onda pita "Treba li vam ljudi, drugovi"? To im valjda ostalo iz rata, da radnike posmatraju kao borce. I onda ostavi jednog sa nama, da je tu šta god da treba, a i verovatno da nas cinkari. Sad, dešavalo se da neko od lokalnih mazne nešto, dođe posle radnog 👇
vremena, i nešto ukrade, tipa, crep za vikendicu. Ali, ako ga uhvate, taj bi sigurno išao u zatvor, i tu nije bilo zajebancije sa komunistima. I kad završimo ceo posao, opet dođe taj direktor, taj neki Korčagin, sa svitom, da primi radove. Onda prođe objektom, gleda, pipka, 👇
i pogledava u tog nekog iz njegove svite, i taj klimne glavom tipa "u redu je to, druže direktore". I onda se direktor narodni heroj ukruti, opet se rukuje sa nama, malo nešto kaže o izgradnji samoupravnog socijalizma i to je sve. Uveče nas zove na zajedničku večeru, ali, nije 👇
to bilo ništa gala, njima su vrhunac provoda bili janjetina, ovali ćevapa i špriceri. Sutradan bude svečano otvaranje, tj puštanje u pogon, kako su govorili, dovedu pionire, folklor, govornici nešto seru, ali, mi smo već na putu za Beograd. Hoću reći, nisu oni bili baš 👇
akademici, ali su bar imali svest da to kako će izgledati, na primer, luka Bar, treba da se pitaju školovani, a ne rukovodioci.
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
...Ženino je mišljenje bilo da je dete bistro, na mene. I moje je mišljenje bilo da je dete bistro, ali da bez ikakve potrebe preteruje u manifestacijama svoje bistrine i da će tako beskorisno istrošiti snagu i upropastiti u sebi budućeg velikog čoveka. Najposle, nije 👇
mi toliko bilo žao sto bi i on ušao u red izlišnih i za Srbiju beskorisnih ljudi, ali sam se ja uopšte bojao toga da mi dete bude bistro jer sam bio uveren da, ako bude bistar, prvo, neće postati ministar u Srbiji, a drugo, izvesno će steći sklonosti ili da falsifikuje 👇
rekvizicione priznanice ili taksene marke. Ako ne to, a on će kao računopolagač sklapati vešto lažne račune, umeće lepo da nađe razloga kako bi pojeo državnu porezu, umeće da potpisuje svoje poznanike i prijatelje, i, uopste, činiće sve što bistri ljudi u Srbiji čine. Prema 👇
Ovo je priča o brodu "Niš", ili dunavskom "Titaniku".
Pošto Beograd početkom 1950 - ih nije imao dovoljno mostova preko Save, do Zemuna se išlo brodom.
Taj 9.9.1952. bio je sasvim običan dan, ljudi su se ukrcavali na "Niš" kao i uvek, vreme je bilo vedro, kapetan je naredio 👇
da se krene. A onda, kada je "Niš" bio između Nebojša Kule i Velikog Ratnog Ostrva, noć je zamenila dan. Nebo je odjednom postalo crno, vetar je duvao brzinom od 100km na sat, padao je gràd veličine jajeta. Kapetan i posada su pokušavali da brod okrenu i vrate nazad, ali, sve 👇
je bilo već prekasno. Za 3 minuta, "Niš" je potonuo na dno reke, na dubinu od 14 metara. Zbog kiše, mnogi putnici su boravili u utrobi broda, pa su ronioci kasnije nailazili na jezive prizore u potpalublju. Broj žrtava nikada nije tačno utvrđen, procene su da se 150 ljudi 👇
Imaš auto, stan, plaćaš karticom ono što kupiš, imaš i neki dug u banci. Imaš i strah da ćeš sve to izgubiti. Taj strah onda počinje da te menja. Strah da više neće biti 10 dana letovanja u Grčkoj, da te tvoji šatro prijatelji više neće zvati u goste na slavu, jer umesto u 👇
kancelariji, ti sad radiš u Maksiju, pa si prešao u nižu kastu. Nakuplja se u tebi gomila besmislenih strahova, telo ti se kvari, živci slabe, postaješ tempirana bomba, prestaješ da se smeješ, brineš, brineš, brineš.
A ne znaš, dragi čoveče, da nije sramota raditi kao 👇
čistač, ili fizički radnik, ili šta god, i zaboravio si, dragi čoveče, da se može letovati i na Adi, i u selu, a ne samo u jebenom rizortu, i seti se, dragi čoveče, kad ti bude teško, kad ostaneš bez para, da će onaj u kancelariji da ti kaže "Nemam", a onaj sa kojim čistiš 👇
"Voleo bih da prenesete svojoj jevrejskoj braći sve simpatije naše vlade i našeg naroda za taj pravednički napor oživljavanja njihove voljene zemlje u Palestini koja će im omogućiti da zauzmu svoje mesto u budućem društvu nacija u skladu sa njihovim brojnim kapacitetima i 👇
bezupitnom pravu. Sigurni smo da to neće biti samo u njihovom sopstvenom interesu, već istovremeno u interesu čitavog čovečanstva.
Znate, dragi kapetane Albala, nema nacije na svetu koja simpatiše ovaj plan više od Srbije. Kako bismo mogli da ne učestvujemo u vašim kricima i 👇
jadu koji traju vekovima i pokolenjima, posebno kada se uzme u obzir da su se naši sugrađani vašeg porekla i religije borili za svoju srpsku otadžbinu kao i najbolji naši vojnici?
Bićemo tužni ako budemo videli da nas naši jevrejski sugrađani napuštaju da bi se vratili u 👇
Prskanje komaraca prethodnog vikenda, dalo je određene rezultate, tako da sada komaraca ima još više, plus su još bešnji . Podjebali su ih sa nekim jeftinim sranjem, pa su podigli i one mamurne, koji nisu imali u planu da izađu ovog vikenda. Sad ujedaju kao terijeri.
👇
Kad sam bio klinac, preleti onaj avion, sav u rupama, obarali ga i Nemci i Rusi i lovci iz okolnih sela jer im tera divljač, u njemu budženi motor od lade samare, pa kad pusti onaj "trag " iz krila, druže ono je bio neki bugarski suzavac, pomešan sa wc sanitarom i
👇
i zaplenjenim švapskim bojnim otrovom. Mi deca odma 'vatamo maglu brzinom Bolta , jer ako ti to padne na glavu, odmašćuje kosu, ubiva vaške i perut i izvlači ti pramenove. Ovi manje iskusni koji pogledaju gore, imaju kokošije slepilo do kraja raspusta. Posle par dana
👇