Thread by @ivanaedu

Много се води полемика о изгледу наших болница.
Тип са слике је био директор Инфективне клинике.
Пре 30+ год ја сам била ђак мед школе и тада сам се први пут сусрела са болницама и њиховим изгледом. Временом уместо да се среде оне су све више пропадале.

Током школовања, нарочито из предмета Хигијена, објашњено је колико је битно да пацијенти осећају задовољство током свог лечења. Како треба да изгледа болница, бол кревет, околина, изглед послужене хране.
У 19 веку је Флоранс Најтингејл направила први математички приказ...

успешности опоравка војника кримског рата након унапређених мера збрињавања рањених.
Тај модел је она графички представила у облику графикона пите.
Најгори утисак на мене су увек остављале запуштене болнице. Увек сам се питала како је могуће да људи пристају у њима да раде.

Како је могуће да дозвољавају поцепане чаршаве, уништене тоалете, малтер који отпада са зидова, разваљена врата, прозоре, голубове по болесничким собама(да добро читате) нефинкционална инвалидска колица, кревете...
Да ли је могуће да је дозвољено да се људи у тим условима лече?

Е па тако како брину о томе где и у каквим условима се лечимо, тако брину и о самим пацијентима.
Битнија им је статистика, колико оболелих, излечених, умрлих, које интервенције су урађене, остало.... Нарочито ваше психичко, физичко, социјално благостање.... Њих не интересује.