назво ме један етничар с коим сам некад знао и кахву попит па ми вели
- ти баш посто прави издајник
- јесам, одвратих љубазно, фала на конплименту а ти још ниси?
- нисам нити чу, каза гордо овај етничар а ја се смием окладит и да се испрсио док је то изговаро у паметни телефон
- а што ниси? упитах га, јел те нечим уцјењују ил те улица одгојила па немаш довољно кучног одгоја да будеш издајник онога што пристојанос налаже да се изда?
- ми незнамо издат! одврати ми овај етничар
- вјерујем, рекох, ал незнате ни државом управљат нит знадете ишта о исламу
осим да се налази измеџу истока и запада па вас то неприечи да трчите за фотељама и да пуните прве саффове по џамиама а и друга сте знања видим почели елиминисат ко штетну и опасну појаву
- ма ти вазда нешто филозофираш, каза овај етничар помало нервозно
- а јебга, одвратих, мора нетко бит и философ неморемо сви бит хајдегери
- нетребају нама ни философи ни ти хајдегери, забрза етничар, нама требају бошљаци а мени ние јасно што ти више неш да будеш бошљак
- уопче ние тачно да ја више нечу да будем бошљак, одговорих,
јер да ја бошљак никад нисам ни био а ако сам који пут то и казо засебе учинио сам то због једног ил два ахбаба кои су схвачали каква је схема пирамидалне преваре ал су се усљед своје доброте ипак надали дае ипак могуче изљечит оно што ни болесно ние веч је лажно и измишљено а
болес припада ономе ткое лаж и измишљотину намислио
- па хош то у србе ако ти се несвиџа меџу бошљацима? упита заједљиво овај етничар
- нисам ти ја алиа сковача да скакучем измеџу измеџу српства и бошљаштва, прекидох га, нит србима треба сумљиви субјект кои је отркио заносне
дражи издајства па посто овисник и сваки дан нешто мора издат јер да без издаје нема ни слободе па се ти стога немој бринут џе чу ја нег иди на википедиу и мало проучи повиес културу и обичаје буњеваца да знадеш коим вас је путем алиа сковача повео и да научиш како се правилно
треба понашат у својству културне и вјерске заједнице без свиести о одговорности и модернитету
- јел стварно мислиш да че то тако бит? упита етничар помало уплашено показујуч да се понешто од оног штосам му казо ипак пробило до његовог мозга
- па уствари и немислим веч мало пречерујем, рекох, буњевци имају какву такву будучнос а вас умјесто будучности чека стид и чека вас дан у ком чете ходат погурени по сарајву тражеч оно велко м штосте га одбацили да постанете магловити термин из прошлости којем никакав садржај
нисте придодали ал ни ако га наџете то вам велко м нече бит од помочи уколко се невратите бар триес година у прошлос да се тако бар мало примакнете будучности која је одвас данас удаљена бар стодваес година
- ја то неморем разумит, примјети етничар, како се море бит ближе будучности ако се оде у прошлос?
- знадем да немореш разумит, казах, јер да мореш разумит досад би се утеби пробудила макар мрва стида скупа с поривом да издаш оно што те начинило издајником човјечности и начинило
вјерником затуцаности а и потешкое било шта разумит ономе тко се служи тим језиком састављеним од пургерских отпадака и кмечања иманентног свакој риечи и сваком гласу
- опет неразумим, признаде етничар
- па наравно да неразумиш, скоро узвикнух, управо ти рекох да си добио језик
очишчен од сушича и куленовича а обогачен бусулаџичем шточе реч да си добио језик кои ние ни намјењен за разумиевање нит за преношење смисленог и значењем бременитог садржаја измеџу говорника нит вам уопче треба језик кои море преносит садржаје јер да чете ускоро сви исто мислит
и шта онда имате коикурац једни другима викат ја мислим ово кад и онај до тебе мисли то исто а језик че вам требат само да морете поручит чевап и кчерки казат штаче теби школа хај ти учи кухат и џецу раџат
- ја ипак мислим да то нече бит тако кошто ти кажеш, рече етничар
са неком несигурношчу у гласу
- јасам ратово за твоје право да слободно мислиш, одвратих, ал сам ратово и за своје право да будем поштеџен таких мисли пред коима чоек осјети нелагоду ко кад види да се нетко изасро у хаустору ал ето сигуран сам да вас има много кои то исто
мислите штое сречна околкнос јер да чете скупа лакше распоредит и поњет терет разочарења кад схватите дасте мислили ко билмези ал ето да те утјешим нисте ни могли другачие мислит са таких полазних основа
- халали штосам те омето, рече етничар
- немам ти шта халалит, љубазно казах, драго мие да си назво јер да си ми одмах напочетку удиелио конплимент а сваком је драго чут конплимент и још си ми пружио прилику да се подсјетим какое то бит супериоран у мислечем и сваком другом погледу јер да се узадње вриеме дружим
с врло мало чељади и с врло пробраном чељади којој нит желим нит могу бит супериоран ко ни они мени а ето остало умени мало оног старог кепија кои воли пишнут по сиротиљи чисто да сиротиља незаборави џе јој је мјесто у свиету а џе јој је мјесто у беговату њој на вољу остављам
јасам једном ко мончич на топлом плавом јадрану упозно једну синпатичну џевојку из удаљеног краја наше социалистичке домовине и почо сњом ашиковат а то ашиковање се састојало од одлазака у кафич на миринду и у шетње обалом ал и горе повиш
магистрале џе смо ишли брат купине а јасам јој причо о своим узбудљивим животним догаџајима из зенице које нисам смио причат цурама из зенице јер да би ми оне казале де болан нелажи ти да си стварно имо таке животне догаџаје неби их причо цурама из зенице веч би отеби снимали
акцијоне и авантуристчке филмове са романтичном примјесом ал су зато овој синпатичној џевојци те моје приче биле занимљиве и узбудљиве пае стално говорила причај још и јасам причо још и још све док се она ние увјерила да крај себе нема мончича из зенице веч зрелог и искусног
уфатила ме јуче и прекјуче нека хуја што на прагу властитог џутурумлука морам изиграват оног андерсеновог диечака кои једини има и бистрине за виџет и памети за разумит и одважности за казат и ко да ми ние довољан тај терет нег сад морам трпит и ваш мазохистички порив да се
потчињавате идеолошким концептима и то без икакве селекцие веч сте спремни чучнут и нагузит се сваком идеолошком концепту кои наиџе па чак и оном кои вам скапава иза куче па тако само штосам јуче метно под микроскоп оно метиљаво миндерско бошљаштво да вам покажем његову стварну
чуд а не да га гледате кроз украшене излоге тако ми се јави један срб а зањим и још дватри сви са истим питањем - а каш кепи и нас мало вако? а ја се мислим па јебенливам то ваше чопаво и обогаљено брацтво и јединство сведено на меџусобну завис и на жељу да вас кепи све испиша
дошо бог у сарајво па отишо право у скупштину и тамо показо прстом на једог миндерлиу па му викно
- ти главоњо што си ме бранио по друштвеној мрежи долази вамо
- изволте, каза снихсдољиво миндерлиа кои је одмах пришо и наклонио се ко рејхан демирџич,
а како сте одмах препознали дасам то ја
- таке ко ти бих препозно и у гужви мексико ситија, одврати бог, јер да се на вама сакои заврчу и наборају и згуте ко да су живи па се мигоље да утекну од вас чим се прилика укаже
- ма тое измеџу нас и сакоа обострано, признаде миндерлиа,
ми најволимо оне кариране кошуље у коима се скупља сергиа ал морамо се приклањат и додворит овим каурима
- додворавајте се ви коме хочете, одсјечно каза бог, нег де ти мени објасни с којом мотивациом и с којом намјером си ти мене бранио касу ме вриеџали на друштвеној мрежи?
ние масна бисера утекла од рата својевољно веч је њено слање ван земље стратешка одлука за обрану опкољеног сарајва јер дае масна бисера окачила своју опрану гачу на балкон да се осуши бранитељи града би помислили дае алиа истако бјели бајрак и капитулиро па би побацали пучке и
дигли руке и џаба би посље било викат бона бисера зар ниси могла гачу осушит на неком заклоњеном мјесту и зато су масну бисеру морали евакуисат да гачу суши у загребу у ком је спочетка у више наврата имала проблем са бед блу бојсима кои су јој долазили под прозор и викали
- јесил морала највечу хајдукову бандиру с пољуда нама овџе под нос метнут а она им се правдала - јебга дечки сачекајте да добием па чу вам развит бајрак фк сарајво и тако се мало помало развило дубоко пријатељство измеџу масне бисере и загреба па ви појма немате да бисера ние
каже срџо синоч - погледај оно прецједништво тачно видиш да их је нетко пробро ко савршене репрезенте устаљених и важечих предрасуда о овим домачим сиротиљама. додик онај примитивни и бахати сеоски геџа кои глуми силу док неоде у чаршиу. шефик онај махалски хињавац кои се
данданас ние ослободио стида штое андричев џерзелез имо криве ноге и што чоркан ние погузио швабицу. чович онај сеоски коцкоглави љепотан по естецким мјерилима оних забити џе се чељад и данас јебе у мраку и безгласа да непоплаше госпу и да партизанима неодају положај. кажем ја
срџу - мение отога ужасниа помисао да нам ваља и убудуче трпит те конфекциске предрастде у љуцком обличју нег хајмо ми почет намишљат нове и уникатне предрасуде па их љепит фукарама на грбачу и злурадо им викат - памтиче вас џеца по овим предрасудама што смо вам их ми метли на