кренем данас у опчину да рекнем предградоначелнику да и ја кучи имам озвучење које море нагурат прико стотину децибела ал кад бих га одврно до краја дошла би ми милициа и написала ми прекршајну пријаву за нарушавање јавног реда и мира и за ометање супредграџана па што онда он
непошаље милициу да напише пријаве овим органгутанима на два точка кои брекчу и чине буку ал сам напола пута само ево вако одмахно руком и реко едокурца шта уопче имаш говорит нетком ко неморе разумит ни властите билмезлуке а камол твој глас разума нег хај ти кепи то напиши на
друштвену мрежу а веч че се нач нетко од припуза да обави залудан посо и то пренесе предградоначелнику кои град ние виџео ни у оним илустрованим кљигама за ситну џецу веч му дало дватри предграџа по коима орангутани брекчу моторима и казало му ево вичи дае ово град а
сиротиље вазда вјерују ономе тко говори из фотеље па че и теби вјероват док те нетко изње неочера и док њему непочму вјероват
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
ви сте џецо досад сигурно примјетили да ја заступам искључиво концепте попут легализма и секуларизма и бесконпромисне заштите индивидуалних права и слобода уједно мудро прешуткујуч каквом сам облику државног уреџења наклоњен мада су они разборитији меџу вама досад и сами могли
погодит дае ту риеч о конбинацији просвиеченог апсолутистичког монархизма и кропоткиновског етичког анархизма а разлог због ког шутим о том питању извире из свиести дасам ја шачици чељади драг а многима дасам одвратан па би тај емотивни однос публикума према мојој личности само
мого нањет штету идејама коима сам привржен свеједно дал их прифатите штосам вам драг и мио ил их одбаците штосам вам одвратан и мрзак јер да су оба случаја само доказ ваше склоности да мислите накарадним осјечањима и да осјечате накарадним мислима а дасам тако синпатичан ил
Ovaj sam tekst napisao i objavio prije tačno šest godina, a danas ga opet objavljujem na ovom mjestu uz osjećanje nelagode pred njegovom očuvanom svježinom.
Imam jednog dragog prijatelja, čovjeka neprijepornog literarnog talenta, koji s lakoćom uspijeva ono što mnogim slavnim,
da ne kažem razvikanim imenima ovdašnje književnosti, ne polazi za rukom – da u svojim kratkim zapisima pomiješa različite okuse, u rasponu od oporosti, koja nije vulgarna kuknjava, pa do sladunjavosti, koja nije banalna patetika. Pa konačni produkt tako postane istinska delicija
koja, ma koliko se njome sladili, otvara apetit i traži još. Nažalost, još uvijek nisam našao načina da tog svog prijatelja ubijedim u ono što mi oko njega već odavno znamo – da je krajnje vrijeme da odbaci stidljivost i te svoje vinjete podastre svijetu na nešto konvencionalniji
дошо напунпани чеда у сарајво да брани новалича а ја се питам хочел сиротиље икад разумит дубину тог неољотичевског метрополистичког зла које их посматра ко микробе дорасле исљкучиво до позицие нужне жртве ил нужног злочинца па онда зло доџе да им подјели атрибуте ко бонбоне и
помилки жртву по главици а злочинцу приприети прстичем и још зло очекује зафалнос штое губило вриеме на сиротиљске микробе а кад злу нетко постави смислено питање оно само ево вако напучи уснице и надмено искрене главицу ко бива неморете ви то разумит јасам прожет духом метрополе
а ви сте фолклорни остаци затуцане прошлости што и ние посве нетачно ал је ружно кад таке оцјене даје неољотичевски трансформерс обогаљеног етхоса ужаснут пред помишљу да у прекодринским забитима можда и нису сви подјељени на нужне жртве и нужне злочинце и да се те забити
дошо бог у сарајво па отишо право у меџурелигиско виече и љутито их запито
- шта ви оно говорите сиротиљама па мени то приписујете?
- па понављамо им оне твоје заповиести неубиј неукради и тако даље, одговорише меџурелигски виечници
- незнам ја ткое вама то преводио, одврати бог, ал ништа ја отога нисам казо нит се ја разбацујем риечима кад командујем веч сам само издо наредбу нелажи фукаро а ви умјесто да извршите нареџење претворили га у закон и још га издјелили на чланове да вам измеџу њих рупе остану
- па немамо ми моч да путујемо кроз вриеме и неморемо се сад врачат у далеку прошлос и поправљат грешку, потужише се меџурелигиски виечници
касу се почели миешат са другим народима и схватили да им је повиес једнако мучна погана и јадна ко и њихова енглезе је уфатио некакав стид што диеле толко сличности са фукарама па су сјели да маштају и намишљају свакакве лажи путем коих су промиенили своју повиес и претворили је
у узбудљиве и поучне приче о краљу артуру и витезовима округлог стола те о робину худу и његовој витешкој оданости краљу ричарду лављег срца па су те приче постале благо читавог свиета и нема ситног дјечака од јапана до парагваја кои ние машто да буде робин худ ил бар ланселот
ако веч не и артур нит ситне дјевојчице од јапана до парагваја која у снатрењу себе ние виџела ко гиневру ил мериен јер да те узбудљиве и поучне приче немогу надахнут само оно штое веч при роџењу издахнуло и зато де ми се скините скурца с тим вашим
дошо бог у сарајво па отишо прошетат ферхадиом ал га неко ситно џете препозна и узвкну нуто дошо бог у сарајво па чељад стаде прилазит богу да му се изјада и да му рекне своје мишљење о овој ситуацији ил једнотавно да му изразе добродошлицу и позову га на спаљени чевап од мркве
а билое и оних кои су пружали рекламне материале своје странке и зафаљивали се на посјети ко да су они заслужни за тај значајни догаџај а виес се очас прошири читавом чаршијом па се чељад из свих њених чошкова стаде сљеват према вјечној ватри а меџу њима је било и оних кои су
с нескривеним поносом говорили прво ју ту па тораби па ево сад и бог нек је и нас коначно кренуло а бог је стајо пред вјечном ватром и слушо све те притужбе и јадања ал и меџусобна тужакања а касе кроз ону гужву пробио и мали абдо философ и упито бога каче кико добит улицу