Osman je uživao u prilici da skoro čudotvorno oplemenjenim čulima iskusi nove, dotad nepoznate senzacije. Dr.Karahmet je obavio savršeno uspjelu operaciju, koju ne bi bilo netačno nazvati ni čarolijom ili alhemijskim zahvatom u najdublje tajne neurologije.
Nekada su za dosezanje takvih vrhunaca ljudskog pregnuća bila potrebna stoljeća ili decenije, ali tok se vremena odskora ubrzao u mjeri koja izaziva nevjericu. Osman se sjećao kako je još samo prošle godine češkao svog mačora Šamšira, zavideći mu na sposobnosti da u trenu uoči
tek izlegle insekte, skoro nevidljive ljudskom oku. I kako je sa rezignacijom prihvatao biološka ograničenja vrste kojoj pripada. A onda su se događaji počeli odvijati kao na filmu. Mladog i perspektivnog operativaca Obavještajno-sigurnosne agencije, savršenog zdravlja i pri tom
još neoženjenog, šef odsjeka pozvao je na razgovor i bez okolišanja ga upitao da li bi kao dobrovoljac učestvovao u eksperimentalnom medicinskom programu. Neću te lagati, rekao mu je šef, rizik postoji, ali jedva da je veći od rizika u ganjanju sa ovom radikalnom bagrom. Ali ako
sve bude kako treba, nagrada će biti višestruka. U svakom slučaju, šta god da odlučiš, ovaj razgovor nismo nikada vodili niti ikakva eksperimentalna medicinska operacija postoji, zaključi šef i reče Osmanu da uzme dvodnevni odmor kako bi na miru mogao razmisliti o odgovoru.
Ta dva dana Osman je proveo ljenčareći i ne razmišljajući o odgovoru, za kojeg je odmah znao kakav će biti, a već krajem sedmice nad njim su počeli sprovoditi neuobičajeno detaljne i iscrpljujuće, a ponekad i bolne eksperimente i pretrage. Povremeno je razgovarao sa dr.Karahmetom
koji mu je o predstojećoj operaciji govorio u granicama Osmanovog znanja i razumijevanja, uvjeravajući ga da se nema čega plašiti. Osman je ta uvjeravanja smatrao izlišnim u mjeri u kojoj su se odnosila na njega, ali nekoliko je puta od doktora tražio garanciju da Šamširu neće
biti nanijeta nikakva šteta. Štetu i tebi i njemu mogu načiniti jedino ako mi ruka zadrhti, na kraju mu uz osmijeh reče dr.Karahmet, koji je u časovima dokolice pod snažnom lupom ispisivao kur'anske ajete na zrnima riže. To što ćemo raditi nije transplantacija, koja je, s aspekta
savremene neurologije prilično mesarski posao. Ovdje je riječ o prefinjenoj neurološkoj rekombinaciji i induciranju svojevrsnog simbiotskog odnosa između tebe i tvog mačka. Zahvati na samom tkivu biće minimalni i obavljeni isključivo na onom koje je regenerativno. Svrha ove
operacije nije liječenje, već stimulacija neuroloških centara koji upravljaju čulnom percepcijom, odnosno proširivanje tvojih perceptivnih potencijala. Nešto poput apgrejdovanja softvera, dovrši dr.Karahmet svoj ekspoze, a Osman klimnu glavom kao da je sve razumio. Osman se
uplašio tek kada je dejstvo narkoze popustilo i kada je došao sebi u izolovanoj bolničkoj sobi. Umjesto poboljšane, nije imao nikakvu percepciju. Zatim je osjetio kako mu nečije ruke dotiču glavu i sa nje skidaju zavoje. Soba je izgledala neobično, ali to je pripisao omamljenosti
od benzodiazepina. Boja skoro da nije bilo, a perspektiva je bila mutnjikava. Osman je, međutim, sa čuđenjem shvatio da mu je periferni vid drugačiji, da bolje uočava detalje od velikih objekata. Ustao je i krenuo ka prozoru, koristeći noćni ormarić i sobni stolić kao ispomoć.
Sa prozora se pružao pogled na bolničko dvorište po kojem su pacijenti šetali u pratnji posjetilaca ili sjedili na klupama, pušeći i sladeći se voćem. Osmanovo čuđenje se poveća kada je shvatio da mu ne promiče nikakav pokret unutar vidokruga, pažnju mu je privukao čak i vrapčić
koji je na grani udaljenoj dvadesetak metara od prozora okretao svoju glavicu tamo-amo. A onda je ugledao nešto od čega se skoro nakostriješio. Iz grma kraj klupe na kojoj je sjedio destogodišnji dječačić, tužan što ni danas, kao ni bilo kojeg drugog dana nije imao posjetu, izađe
neobičan čovjek, čije je tijelo, za razliku od svega ostalog što se moglo vidjeti s prozora, bilo u jarkim, purpurnim bojama. I, također za razliku od svega ostalog, bilo je nekako fluidno, kao da nije načinjeno od čvrste tvari. Čovjek je stao ispred dječaka koji ga nije
primjećivao. Osmana prenerazi to što je obrise dječakovog sićušnog tijela mogao nazrijeti čak i kroz tijelo neobičnog posjetioca. Uznemiren prizorom, iz grla pusti dotad nepozat glas, nalik na režanje, a gornja usna mu stade titrati. Premda prilično udaljen, plamteći čovjek
nekako je čuo Osmana i pogledao ka prozoru. Kada su im se oči susrele, neznanac se strese od nelagode i nestade u grmu, jednako iznenadno kao što se iz njega pojavio. Premda zbunjen, Osman je bio zadovoljan ovom demonstracijom svojih unaprijeđenih čula i efektom kojeg je ostavio
na neznanca. To je u tajnim operacijama moglo biti od velike, pa i presudne koristi. Ipak, nije mogao u potpunosti uživati u toj maloj pobjedi, jer ga je ščepao nagon za mokrenjem. Okrenu se i pogledom pretraži sobu, pa, shvativši da mu niko nije pripremio posudu s pijeskom,
pusti ljutit i prodoran mjauk, protestujući protiv tako nedopustivog odnosa.
žedan sam i žurim u kafanu u kojoj će mi podmetati bižuterijsko vino a ja ću pristajati na tu sitnosopstveničku prevaru
jer sam žedan
no prolaz koji vodi do odredišta zakrčen je i moram usporiti hod pri tom se plašeći za vlastiti život
jer moja žeđ narasta geometrijskom progresijom
sve joj ovdje pogoduje
i coktavi automobili i tuđi strahovi od impotencije i zamjenice u pluralu koje poput mitraljeskih kuršuma zvižde ulicama i rikošetiraju pa pogađaju i naizgled zaštićena mjesta
strpi se još malo obuzdavam je neće ovo dovijeka
a žeđ raste pa raste i mjerka prepreku u prolazu
zgođušnu ženicu čiji bi bokovi još uvijek umjeli pretvoriti kakav kurčić u skiptar vladara samo kad izgriženi nokti na rukama i iskrzani lak na nožnim prstima
Sklonost jednog mahnitog djeteta ka opasnim i pogibeljnim igrama
Još od najranije životne dobi što će reći kad sam bio posve sitno dijete tako ko što su sad neki među vama, mene su vazda privlačile opasne i pogibeljne igre i drugi oblici zabave. Što veća opasnost i pogibelj
to je moja znatiželja i strast kojom sam se prepuštao takvim igrama bila veća. Ne znam pouzdano otkud meni ta sklonost ali najvjerovatnije sam je dobio u nasljeđe od svog babuke koi je iza onog tamo rata također volio igrat opasne a uzbudljive i vesele igre pa je tako jednom
na imanju našao artiljerijski upaljač od sitnog topa protivkolca što je ustašama ispao kad su se u žurbi pakovali za jedan duži i višegodišnji odmor, pa je ošinuo čekićem po tom upaljaču i tako ostao bez prsta. Ta zgoda od njega je načinila pravog pacifistu i mirdžiju jer je
дае јавни морал једна трухла и пљеснива па самим тим и по здравље штетна појава нетребам вам ја говорит веч се у то и сами морете увјерит тако што чете гологузи проштетат истребињским паркичем и изазват саблазан која неугрожава ничије здравље нит живот
веч само метиљаво чудореџе фукаре којој је од свих религиских вјеровања најчвршче оно дае жемску мјесто крај шпорета и да жемско само хоче курца и то баш тог фукарског па че вас народна милициа одмах ухапсит због вриеџања тој усраног јавног морала кои народној милицији омогучава
да окрене чораво око и наглухо ухо од билмеза на моторичима кои насилничком вожњом угрожавају друге учеснике у саобрачају и кои буком угрожавају туџе здравље а тај исти усрани јавни морал народној милицији омогучава и да без имало стида и срама накрају мјесеца прими своју плачу
нитко разуман нече спорит тврдњу да добар дио бошљачког моноетничког корпуса сачињавају потомци превјерених и однароџених србаља па и рвата шточе реч опет србаља ал исто тако нитко разуман нече спорит ни тврдњу да србски моноетнички корпус у истом омјеру сачињавају превјерени и
однароџени румуни и аромуни власи и цинцари маџари и татари и русини па чак и бошљаци и македонци и рвати и албанци и зато чу најљубазние замолит и бошљачке и србске и све остале моноетничарске сиротиље да ми престану загаџиват лебенсраум своим осјечањем нацијоналне припадности
изузев ако нежеле самном подиелит и оргастички осјечај своје хануме ал само под условом да им ханума задовољава ероцке стандарде што их поставља мој високоразвиени и аристокрацки естецки зор и дае сречно појебљива шточе реч да пошље гужења незапане у плач и непочме причат о