једном се мени један ахбаб из четвртог корпуса изјадо како су током рата имали огромне проблеме са организациом система везе и да никад ние било довољно радио уреџаја за ефикасно функционисање везе измеџу борбених снага на терену и корпусног командог апарата а ја му велим па то
вас је и спасило замисли да си имо квалитетну везу са дрековичевом памечу још би те комисиа за нестале тражила по некој вукојебини коју је та будалетина прогалсила за терен од највечег стратешког значаја а кад бих ти ја сад опричо са плодовима какве памети вишег командовања сам
се ја сусрето по неразвиеним крајевима босне ти би коначно схватио да дрекович ние био никакав инцидент и изузетак веч само један од многих кои је испунио младомуслинанске услове за воџење оперативних састава а кои су обухватали раскошно незнање незајажљиву анбициу и непостојечу
одговорнос јер да су само таки кадрови могли с успјехом креират привид озбиљног рата а истовремено недават разлоге за бојазан да че своје трупе и своја тешка оружја окренут на највјештие прикривеног и најопасниег душмана овдашњег друштва те сваког смисла и сваког модернитета
уњему а она шачица свјесних старјешина кои су се пуким случајем обрели на вишим командим позициама ние била довољна да покрене дуго и предуго чекани устанак муслиманских маса против муслиманских феудалаца а пропуштање те прилике задржало их је на неславној позицији јединог народа
еуропе кои никад ние ни круцем мрдно да се ослободи окова и мрачних тековина феудализма и кои је допустио да му организована криминална група шверцера хуманитарном помочи наметне дебилне и малигне митове о беговату ко једино извориште повиесног и друштвног субјективитета а ако се
нетко меџу тим масама пита штое читав дуњалук диго руке од тог циркуза и теферича кои се престављо ко држава ја чу му казат да се прво запита штое та његова маса викала браво и живијо ономе кога је требала ухапсит и извес пред лице правде а потом и под њено пркно јер да каквае то
правда ако неистовари бар сепет гована на оно штое од почетка требало остат у говнима умјесто да уњих ували читаво друштво
медиске садржаје данас углавном креирају кретени и биолошки сувишкови чије брижљиво узгајано и раскошно незнање све више обликује ионако бурлескну стварнос па су тако и рвачански и србиански и дејтонлучки медији прењели виес дае америчка војска у луци александрополис искрцала
тисучу оклопних возила и три тисуче војника а нитко да се запита како че докурца три тисуче војника уопче опслужит толки возни парк кои се уствари састои од двјестадваеспет борбених оклопних возила а остала имају разне транспортне и логистичке намјене а још је вечи проблем што
медији ту виес сервирају исјечену из контекста и престављају је ко неакву деус екс махина интервенциу запада усмислу одговора на руску концентрациу трупа у ширем рејону харкова а уопче ние риеч отоме веч о редовној ротацији америчких снага у оквиру вјежбе атлантик ризолв која се
ne znate vi gospodine kako je to ova kuća bi se raspala da ne stoji na mojim leđima i raspašće se kad se ja raspadnem a to će biti ubrzo ja se svake noći gušim u suzama a ona bestidnica podaje se vojnicima kao magarica i radila je to i dok je naš dobri brat bio živ
čak ih je i u kuću dovodila a ja sam čistila njihov poganluk ali da ih služim to nisam htjela ja sam služila samo svog dobrog brata koji je bio toliko nesrećan da se na kraju počeo smijati tome i kad su mu se otvorili plikovi na udovima i tad se smijao čak me zadirkivao
zbog ovih brčića na usnama a ove brčiće ja imam oduvijek i već sam se na njih navikla samo me zaboli kad ona bestidnica govori o njima ona nema brčiće pa je vojnici jašu kao magaricu a ja sam zahvalna bogu što ih imam jeste li žedni gospodine evo odmah ću donijeti vina
жучасти бакир се очито неморе уморит на послу нуџења доказа дае будалетина и лажов пае тако на турнеји слуџивања диаспоре изјавио како армиа рбих ние изгубила ниедну битку од средине деведесетчетврте до краја рата штое не само будалаштина веч и ружна лаж чију ружночу и поганос
тај субјект лишен сваког морала и љуцког стида неморе појмит а ја чу овџе навес примјер само једне изгубљене битке односно тешког пораза у операцији деблокаде сарајва у задње ратно љето која ние испунила скоро ниедан од постављених циљева и још је за то плачена поголема циена у
војничком материалу па се стога само осебе поставља питање с којом је сврхом покренута тако опсежна а мртвороџена операциа чији су се планери с презиром односили према принципима војне виештине и према стварности и јел можда свхра навлачења главнине снага неколко корпуса на
Tok ljudskog vremena gladak je i neprekinut, ne obazire se na prepreke niti troši snagu na njihovo savlađivanje već ih jednostavno zaobilazi. Povinuje se jedino gravitaciji beskonačnosti, mada neki učenjaci tvrde da je tu ustvari riječ o
gravitaciji ništavila, onako kako se voda pokorava zemljinoj. To ipak ne znači da vrijeme svakog čovjeka teče jednakom brzinom. Nečije juri maticom, a nečije, opet, lagano miluje obale i zavlači se u korijenje vrba što tu rastu. Nečije vrijeme usisa vir, pa ga vrti ukrug sve dok
ne dođe do dna koje ga oslobodi i omogući mu da nastavi teći dalje ili dok ga vrijeme drugoga ne potisne iz tog spiralnog kola. Mnoga se ljudska vremena vuku po dnu korita, noseći na plećima težinu onih sa površine i ne tužeći se što nema svjedoka koji bi im pružio riječ utjehe