Ništa gore

popne se želja na ogledalo
pa skoči lastu u kalendar
i zapliva uzvremeno

svaki drugi dan
po jedna tako pobudali
stotinjak zamaha pa zakmeči

nema to snage u mišićima
samo im razmetljivost
nije omlohavila
da to zna dostojanstveno zapomagat
pustio bi ih čovjek da se podave
al ko da sluša ono kreštanje

neg sve ostavi pa vrat lomi
ne bi li ih spasio
i govnetu valja priteć u nevolji

bude i toga da ne stignem u vakat
pa glumim potištenost
a sve bih pjevao od radosti
koja želja na dnu ostane
sve joj je halal od mene
i kenotaf o mom trošku pride

al najgore kad neku vir izbaci
pa je onako podbuhlu i šljivastu
ponese nizvremeno

valja to čakljama vaditi
onda sušit pa gasulit
a mezarje pretrpano
tako mi eto želje
mahnitaju i stradavaju
sreća te poroda ne ostavljaju

al ima jedna pogana
nikad na ogledalo
samo po kuhinji se premeće

sitna a žilava
sve joj se druge rugale
tjerale je od sebe

i meni vala omrzla
ništa gore neg kad vidiš
da će te nadživjeti

neko gori od tebe

• • •

Missing some Tweet in this thread? You can try to force a refresh
 

Keep Current with Elis Bektaš

Elis Bektaš Profile picture

Stay in touch and get notified when new unrolls are available from this author!

Read all threads

This Thread may be Removed Anytime!

PDF

Twitter may remove this content at anytime! Save it as PDF for later use!

Try unrolling a thread yourself!

how to unroll video
  1. Follow @ThreadReaderApp to mention us!

  2. From a Twitter thread mention us with a keyword "unroll"
@threadreaderapp unroll

Practice here first or read more on our help page!

More from @elisbektas

16 Nov
Skaska o vrani i bazaltnom točku

Tok ljudskog vremena gladak je i neprekinut, ne obazire se na prepreke niti troši snagu na njihovo savlađivanje već ih jednostavno zaobilazi. Povinuje se jedino gravitaciji beskonačnosti, mada neki učenjaci tvrde da je tu ustvari riječ o
gravitaciji ništavila, onako kako se voda pokorava zemljinoj. To ipak ne znači da vrijeme svakog čovjeka teče jednakom brzinom. Nečije juri maticom, a nečije, opet, lagano miluje obale i zavlači se u korijenje vrba što tu rastu. Nečije vrijeme usisa vir, pa ga vrti ukrug sve dok
ne dođe do dna koje ga oslobodi i omogući mu da nastavi teći dalje ili dok ga vrijeme drugoga ne potisne iz tog spiralnog kola. Mnoga se ljudska vremena vuku po dnu korita, noseći na plećima težinu onih sa površine i ne tužeći se što nema svjedoka koji bi im pružio riječ utjehe
Read 26 tweets
11 Nov
Хајрудинова ћуприја и Антина смрт

Фотогенични мост Хајрудинов срушен је крајем ратне деведесет и треће године, прискрбивши својим падом у Неретву велику омразу Хрватима, како оним из Херцеговине, тако и онима из Загреба. У то време био сам командир чете у Алијиној, како је овде
воле звати, војсци, држећи положај на вероватно најтврђем окршајишту у Лашванској долини, покрај некоћ неугледне, а сад неугледне и блештаве касабе зване Витез. Премда сам успео да потиснем већину својих сећања из тог периода, веома добро памтим потрес којег је у мени изазвала
вест о рушењу моста. Двадесеттрогодишњак са теретом којег би требало да носи тридесеттрогодишњак, помислио сам на час да је то крај света каквог знамо, крај света у којем човек може имати ослонац и упориште. Разумећу много касније да наши ослонци нису мостови, већ илузије и
Read 16 tweets
3 Nov
Tajni agent Osman

Osman je uživao u prilici da skoro čudotvorno oplemenjenim čulima iskusi nove, dotad nepoznate senzacije. Dr.Karahmet je obavio savršeno uspjelu operaciju, koju ne bi bilo netačno nazvati ni čarolijom ili alhemijskim zahvatom u najdublje tajne neurologije.
Nekada su za dosezanje takvih vrhunaca ljudskog pregnuća bila potrebna stoljeća ili decenije, ali tok se vremena odskora ubrzao u mjeri koja izaziva nevjericu. Osman se sjećao kako je još samo prošle godine češkao svog mačora Šamšira, zavideći mu na sposobnosti da u trenu uoči
tek izlegle insekte, skoro nevidljive ljudskom oku. I kako je sa rezignacijom prihvatao biološka ograničenja vrste kojoj pripada. A onda su se događaji počeli odvijati kao na filmu. Mladog i perspektivnog operativaca Obavještajno-sigurnosne agencije, savršenog zdravlja i pri tom
Read 20 tweets
14 Oct
Priča iz metropole

žedan sam i žurim u kafanu u kojoj će mi podmetati bižuterijsko vino a ja ću pristajati na tu sitnosopstveničku prevaru

jer sam žedan

no prolaz koji vodi do odredišta zakrčen je i moram usporiti hod pri tom se plašeći za vlastiti život
jer moja žeđ narasta geometrijskom progresijom

sve joj ovdje pogoduje

i coktavi automobili i tuđi strahovi od impotencije i zamjenice u pluralu koje poput mitraljeskih kuršuma zvižde ulicama i rikošetiraju pa pogađaju i naizgled zaštićena mjesta
strpi se još malo obuzdavam je neće ovo dovijeka

a žeđ raste pa raste i mjerka prepreku u prolazu

zgođušnu ženicu čiji bi bokovi još uvijek umjeli pretvoriti kakav kurčić u skiptar vladara samo kad izgriženi nokti na rukama i iskrzani lak na nožnim prstima
Read 8 tweets
13 Oct
Lavirint

postoji u ruskom čudesan izraz kojim se može skoro u potpunosti naslikati lavirint u kojeg ulaze moja osjećanja za tebe a iz njega izlaze kao zakon

ne onaj koji sudi već zakon što mu se svijet dobrovoljno povinuje jer zna da druge mogućnosti nema
ja ne znam ruski i taj izraz ne umijem napisati a svi pokušaji da bude preveden neslavno su propali

meni su ga jednom objašnjavale tri moldavske ruskinje

objašnjavala ga je ustvari samo jedna i to išaretom ali bez druge dvije ja ništa shvatio ne bih
druga je napola sklopljenim očima i napola otvorenim ustama kazivala jevtušenka kao dokaz da je odista diplomirala književnost u kišinjevu

treća je samo pila džin za džinom i smješkala se mom strahu pred lavirintom što su ga ruke njene prijateljice stvarale u zraku na stolu i
Read 8 tweets
8 Oct
Sklonost jednog mahnitog djeteta ka opasnim i pogibeljnim igrama

Još od najranije životne dobi što će reći kad sam bio posve sitno dijete tako ko što su sad neki među vama, mene su vazda privlačile opasne i pogibeljne igre i drugi oblici zabave. Što veća opasnost i pogibelj
to je moja znatiželja i strast kojom sam se prepuštao takvim igrama bila veća. Ne znam pouzdano otkud meni ta sklonost ali najvjerovatnije sam je dobio u nasljeđe od svog babuke koi je iza onog tamo rata također volio igrat opasne a uzbudljive i vesele igre pa je tako jednom
na imanju našao artiljerijski upaljač od sitnog topa protivkolca što je ustašama ispao kad su se u žurbi pakovali za jedan duži i višegodišnji odmor, pa je ošinuo čekićem po tom upaljaču i tako ostao bez prsta. Ta zgoda od njega je načinila pravog pacifistu i mirdžiju jer je
Read 26 tweets

Did Thread Reader help you today?

Support us! We are indie developers!


This site is made by just two indie developers on a laptop doing marketing, support and development! Read more about the story.

Become a Premium Member ($3/month or $30/year) and get exclusive features!

Become Premium

Too expensive? Make a small donation by buying us coffee ($5) or help with server cost ($10)

Donate via Paypal

Thank you for your support!

Follow Us on Twitter!

:(