Thread by @elisbektas

Pitanje vere

Dimitrije je bio lažni pop, po ocu Musliman odnekud iz okoline Olova, a po majci šabački Ciganin. S onim duhovnjačkim licem i verodostojnom bradom, nije mu bilo teško da lakoverne i pobožne biznismene uveri da je davanje priloga za manastir u Prizrenu bogougodno

delo. Ipak, nisu svi biznismeni ni lakoverni, ni pobožni, pa Dimitrije tako dopade istražnog zatvora. Početkom aprila i jednog mog poznanika smestiše u ćeliju s Dimitrijem. Kada ga stave iza rešetaka, čovek gleda da nađe pravu meru između mudrog nepoverenja i nužne poverljivosti.

Tako je i taj moj poznanik prve dane aprila utrošio na nastojanje da o sebi ne kaže više nego što je potrebno i da o društvu iz nevelike ćelije sazna što je više moguće. Te prve dane moj poznanik nije smatrao za zgodne da društvu iz ćelije obznani policijski javašluk i

diletantizam, usled kog je u posedu sačuvao sasvim pristojnu količinu belog, čitava tri grama. Vreme je proticalo u besomučnim treninzima, igranju jamba i šaha, igre koju, kako mi je posle pričao, nije preterano cenio i čiju je pravu vrednost tek tu spoznao, i u čavrljanju o

naizgled bitnim stvarima kao što su krivični predmeti, nedovršeni poslovi na slobodi i odnos prema veri. Dimitrije nije učestvovao u sobnom životu. Po čitav dan bi sedeo, nogu po turski podvijenih, na gornjem krevetu i ukrug čitao onih nekoliko časopisa što su se zatekli u

ćeliji. Ponekad bi se pridružio ostalima u ispijanju popodnevne kafe i razveselio ih nekom od svojih sofistički lapidarnih i smehotresnih zgoda. O svom zanatu nije puno govorio, ali je bilo očito da u katekizmu nije laik. Kao duhovnjak, pa makar i lažan, bio je pošteđen čišćenja

wc-a – ljudi uvek oseti poštovanje prema onom ko poznaje svoj posao, čak i kad je reč o prevarantu od zanata. Udesilo se, pukim slučajem, da se baš na Veliki petak zapodene razgovor o afilijacijama ka porocima. Kocku, začudo, niko ne spominje. Jedan bi da se napije, drugi da se

naduva, treći se uželeo ženska, samo Dimitrije sedi na onom svom krevetu na sprat, nogu podvijenih po turski, i ćuteći tabijati one već iscepane časopise. Mom poznaniku se učini da je zgodan trenutak da obznani svoju dragocenu tajnu. Kada se na stolu pojavi smotuljak bezazlenog i

nedužnog izgleda, radost ozari ćeliju. No svaka radost ima svoju sumnju koja je uzdrma. Tako se i u Danilovoj duši, a Danilo je bio pristojan i odgojen mladić pod sumnjom za dve oružane pljačke, raspuknu jedno kao živa gusto pitanje.

- Uh, ba'ate, ne znam je li ovo u redu, znaš, post je...
Dimitrije na te reči prekide svoje čitanje i svoje ćutanje i blagim, kao okean dubokim glasom reče
- Ništa se ne brinite, deco, to je posno.

I nastavi da ćuti i čita, sedeći nogu podvijenih po turski na onom svom krevetu na sprat.