Thread by @PredragBrajovic

ЦРНОГОРСКО-ЦРКВЕНЕ ТЕМЕ

Укратко: бљутаво.
Све је то бљутаво.
И ко зна куда иде.

Ево, овако је било: ЦГ држава настојала је да невиђеним правним насиљем сву црквену имовину у ЦГ пребаци на себе. Да ли су циљ биле само богомоље (да би се уступиле Црногорској Православној

Цркви) или и плацеви крај мора, више није ни важно. Папа и ЕУ љубазно су обавестиле ЦГ државу да се обузда, па су додати амандмани ублажили ствар, и -- ако ЦГ јесте правна држава -- закуцали садашњи status quo.

Но, глупирање тиме није окончано, већ је кренуо Балкански

Циркус. Као да је Свевишњи на све просуо лакмус папир, почели су да се, један по један, јављају бели и зелени и плави и жути и свакакви други играчи, бирајући своју боју.

Ко је био први, и не могу да се сетим. Чини се да су то били они радикални студенти са Београдског Правног

Факултета. Младост-лудост, особито без памети када је националистичка. Палили су ЦГ заставу, узвикивали глупости итсл.

Затим се брукао Ивица Дачић. У најбољем маниру Шешељ-Хртковачке реторике, објаснио је завичајним Црногорцима у Србији да ће да их пропитују шта мисле.

После тога -- а уз све време мирне и без Српских обележја демонстрације Црногорских СПЦ верника -- и Српског председника обузео је напад религиозне страсти, па је хтео да га излије у Црној Гори, на гостовању. Срећом, Митрополија Црногорско-приморска нема свог Иренеја,

него Амфилохија, те је председник послат у шуму изнад Јајинаца да бере бадњак.

Балканско бордел се већ био захуктао, те су се огласили неки, њих 88, симболички у броју Титових година, безочно лупетајући и делећи памет као сам Тито. Авај, Тито је мртав, другови, и ваша (његова)

загробна памет нису вредне ни зелених рукометних дресова Црногорске репрезентације.

И то је било мало, па су исту краву кренулу да музу и неки Секуловић и неки Дежуловић, један у маниру комунистичких комесара за правоверје и историјске истине а други као кловн забављач, који

уз штос посетиоцима у крило убаци и мало надмене злобе.

Чудесно, али је тако, звучи чињеница да се у свему овоме најтрезвеније понашала Митрополија Црногорско-приморска, толико трезвено да ју је пре дан-два похвалио Црногорски одбор за безбедност. И то уноси оптимизам.

Наиме, очито је да се Митрополија Црногорско-приморска, која већ дуже време инсистира на овом свом називу, не потенцирајући да су они Српска Православна Црква, спремала за овакав развој догађаја, и то деценијама. Стари језуита Амфилохије у катастар је уписао целокупну имовину

цркве, богомоље али и све плацеве. Тако, нпр, нема већег недржавног земљопоседника од Митрополије у Будванској општини.

Склањајући Српска обележја из своје номинације и на окупљањима, Митрополија (читај: језуита Амфилохије) изванредно се снашла у свему што је следило. Отуда

сјајан одзив верујућег Српског народа али и многих крипто-СПЦоваца. Није тајна да део ДПСа прихвата Митрополију као своју цркву, и да њених верника има више него што има Срба у Црној Гори. Уколико се тако настави, Митрополија ће учврстити своју позицију, на задовољство

и једних и других, а незадовољство трећих, то јест заговорника сукоба са Митрополијом и заговорника Црногорске Православне Цркве. Ако ствар буде ишла у добром правцу, Црногорство у једном трену неће бити нужно одређено вером, већ ће, као у доба Јована Цвијића, бити и

Црногораца Арбанаса, Црногораца католика, и Црногораца православних -- из обе тамо присутне цркве.

Следеће не воли да се чује, али је математички тачно: Црна Гора је једина истински вишенационална јединствена Балканска државна заједница, коју чине четири народа са по пет и више

процената учешћа у укупном становништву. Утолико је треба подржати, као и њен идентитет, наравно све док он не крене да угрожава друге.

А то се управо било одиграло, и -- надам се -- неће се у оваквој мери наскоро поновити.