драматична и поучна приповиес о разилици измеџу београда у ком је студиро халил брзина и београда у ком сам ја стајо за шанком
својевремено сам проводио многе часове па и читаве дане у једном синпатичном и пријатном мутваку у самом срцу београда тамо код ботаничке башче и нисам
својевремено сам проводио многе часове па и читаве дане у једном синпатичном и пријатном мутваку у самом срцу београда тамо код ботаничке башче и нисам
ту сврачо само стога што мие тај мутвак био у коншилуку веч прие свега штое уњему владала некако домачинска атмосфера те што су други гости били честити и присебни инсани с коима се вазда могло угодно егленисат. о том бих мутваку и о његовим гостима мого написат читав роман у
четри тома ил чак еп налик хомеровом и можда чу једном то и учинит ал само под увиетом да од читалаца склоних тражењу истине у кљижевности и извлачењу закључака и поука изње добием чврсто и писано обечање да че се суздржат од читања тог мог дјела којег чу објавит у довољно велком
тиражу да мои читаоци неморају ич у библиотеку веч да сватко од њих дванес море доч до свог примјерка да га натенане и с уживањем чита. јасам у том мутваку вазда стајо за шанком са криглом тамне циеџене пиве испред себе које сам тад пио небих ли боју пича ускладио са бојама свог
тадашњег душевног стања које је такоџер знало бит прилично тамно па дасам пио оно жучкасто пиво са том бих конбиациом боја изгледо ко навиач аустроугарске што ја ниуком случају нит сам био нит чу бит. понекад би друштво са шанка предложило да сједнемо ал јасам дисциплиновано и
непоколебљиво чуво свој положај а други нису могли разумит разлоге те моје постојаности јер да нису били самном у травнику касам ја реко хајмо сјест па пит да мало ноге одморимо а крајишник џемо ми на то казо шанк и матер су једина два ослонца уживоту. једном сам у том мутваку
меџу осталим гостима запазио једну пикантну госпоџицу у касним тридесетим иза чије је госпоствене и префињене љепоте само око зналца могло уочит вулканско ждриело у ком се жарила магма неспутане тјелесности ал нисам ништа учинио по питању успостављања инициалног контакта јер
дасам био увјерен да такво жемско биче нужно мора имат и животног сапутника ил барем љубавника и да он никако неморе бит тамо неки маргиналац веч море искључиво бит испуњен и остварен мушкарац крај ког један авантурис и апатрид неморе престављат баш опасну конкуренциу. ондае
прошло још много вечери од часа у ком сам запазио ту пикантну госпоџицу која је често долазила на пиче у тај мутвак ал је и даље сваки пут била сама ил у најбољем случају са каквом другарицом. једне сам вечери стојеч за шанком стиго до најудаљеније границе самоче до које су
стизали још само субјекти попут гонбровича ил корта малтезеа а касте тако потпуно сами на дуњалуку онда вам нетреба ни она мрва социалне храбрости да начините онај први и најтежи заводнички корак веч чоек једноставно учини онако како сам ја учинио пришавши пикантној госпоџици и
без уводних формалности је позво да ми се придружи за шанком. дасам јој пришо са таким приедлогом било које од претходних вечери сигурно бих био изненаџен њеним прифатањем мог приедлога и то без икаквог премишљања ал те вечери у свиету моје самоче ние могло бит никаквих
изненаџења. касмо стали за шанк и поручили пиче заустих да се преставим и да можда рекнем још штагод ил да можда само шутим јер да они кои су сами требају шутит ал ме она предухитри казавши - баш си ми улепшао вече својим позивом. драго мие због тога, одвратих, ал требаш знат да
сам те позвао са неопростивим закашњењем јер да веч хефтама одмарам поглед на твом лицу забављајуч се питањем какве се све драгоциености крију иза таке љепоте. и ја сам тебе посматрала, каза моја дружица за шанком, а било је вечери кад сам знала доч само да бих видела дал си ту.
ниси ваљда оперативац из службе кои је добио налог да ме фластерише? упитах напола у шали а напола озбиљно. каква бре служба, насмија се она а лице јој постаде још привлачние и још изазовние, веч сам једноставно наслутила да си другачији ал не на баналан начин веч другачији ко
например биче са неке друге планете. ниси пуно промашила том слутњом, рекох. зато сам и долазила овамо, настави она, и кад бих те угледала за шанком постајала бих мирнија јер да бих се пре тога плашила да си одлетео натраг ка звездама и да те више никада нечу видети. па каси веч
била толко забринута, упитах је, што ти ниси начинила први корак јер да очито ниси румена сељанчица из житораџе веч модерна и еманципована жена широких погледа на дуњалук и на односе меџу половима. нисам ти пришла, одговори пикантна госпоџица, јер сам веровала да би то било
узалудно и да би ми и након упознавања осто далек ко и пре њега. ние ваљда да изгледам баш толко одбојан и затворен усебе? опет упитах. ма не, рече она одмахујуч главом због чег јој неколко увојака косе паде на лице, ал видела сам да си леп а понекад бих слушала кад разговараш са
другима па сам тако видела и да си паметан. па штае онда проблем ако сам и лијеп и паметан? упитах. па јест проблем, настави она, рекла сам себи акое леп и паметан онда сигурно мора бит и педер. након тих њених риечи ја утоноух у шутњу а поглед ми одлута неџе у даљину све до
маслињака на обалама мале азие. ниси се ваљда увредио? упита моја саговорница са дискретним призвуком несигурности у гласу. нисам се увриједио, одговорих након што сам још мало шутио, веч размишљам отоме колко се кориенито свиет промиенио за тако кратко вриеме и настоим установит
требам ли бит тужан ил равнодушан и курцобољан пред таким промиенама. пред каквим променама? упита она. бјесомучна потрага за повиесном и друштвеном битношчу, рекох, ние само потиснула потрагу за онтолошком битношчу на руб стварности веч је нужно довела и до нових феноменолошких
реинтерпретациа у пољу етике и естетике те тако данас чељад сматра да онај ткое лиеп и паметан нужно мора бит и педер а прие само неколко десетљеча у овој је истој чаршији студиро халил брзина. а ткое тај халил? упита моја саговорница. казачу ти само ово, одговорих, крај
новонасталих убјеџења која су завладала овим друштвеним оквиром кад би ево сад тај исти халил брзина ушо у овај мутвак кошпе би зањега једногласно закључиле да ние педер а сад се нас двоје моремо опит за овим шанком јер да свакако ништа друго нечемо радит. а што нечемо? упита она
са дискретним призвуком разочарења у гласу. зато што ми непада напамет, одвратих, да те појебем јер да то неби била јебачина веч доказни поступак да нисам педер а пун мие курац таких јебачина које су вазда замиена за нешто друго. питантна госпоџица ме је погледала у невиерици а
јасам наставио - на астериодиу са ког долазим јебачина је још увиек јебачина па чу сачекат да се вратим на свој астероид а ову чу планету оставит њеним метаморфозама и њеној потреби да своје заблуде претвара у своја најдубља виеровања
Unroll please @threadreaderapp
