Thread by @elisbektas

овое мало подужа лектира ал мора бит така јер да се неморе приконочи прогорворит језиком једноставности и концизности након што се десетљечима говорило језиком муљања и ублехавања

Kemal G.: Kakvo je obrazovanje davala vojna akademja?

General Muslimović: To je zaista bila vrhunska škola, koja je pružala, i vojno i opće obrazovanje.

де ви мени рекните драга џецо ал право и поштено јел у овим домачим естаблишментима и на друштвеним врховима преосто иједан

субјект кои ние билмез а уједно и безобразан колкое тежак и још мало преко тога јер да само рудиментарни билмез и субект без икаквог осиечаја за миеру и за одговорнос спрам риечи у јавном простору море изговорит ову горњу будалаштину. без намиере да сад и овџе мамузам крепалу

кљусину казачу вам само неколко риечи о тој војној академији почевши с тиме да то ние била никаква врхунска школа веч је то био лицеј за профилисање кадрова у организацији која се звала армиом а устварие била партиска фаланга која је давно заборавила шта значи бит војска веч је

огромну енергиу трошила на чување и обрану мита осеби непримјечујуч да стварнос у меџувремену крупним корацима граби наприед. римски војни мислилац вегецие варо мудро и минуцијозно уочава дае војска која стагнира уједно и војска која пропада јер да док она тако стои у миесту њени

будучи душмани можда иду укорак свременом и тако задобијају недостижну преднос. на војној академији се све до самог краја њеног постојања у оквиру предмета тактика учило да се јуриш обавља на исти начин ко и неколко десетљеча рание и тако знање ние ничем користило осим да се

војска има чиме забављат и занимат уиесто да намишља пасјалуке ил да недајбоже почме мислит својом главом и постављат тамо некаква питања неузубиллах. истини за вољу неби било праведно кривит само војну академиу за изучавање застариелих садржаја и за профилисање кадрова кои

функционишу на принципу додворавања и страха по линији субординацие те на принципу изигравања недодирљивих пруских јункера према потчињенима јер дае војна академиа у креирању наставних садржаја судјеловала углавном ко предлагач а те је садржаје прописиво савезни секретариат за

народну обрану но то немиења чињеницу да јенеа уствари и ние била права војска јер да ние имала своих сувремених искустава а по основу идеолошке обавезе нужное морала бит сумљичава и неповиерљива према туџим искуствима пае тако своје наставне курикулуме заснивала на архивираним

искуствима из другог свјецког рата. војна академиа је баш ко и остали елементи јенеа гајила снажан отпор према инициативама идејама и приедлозима кои су долазили из трупног састава кои је зафаљујуч виежбама ипак имо некакво па макар и симулирано искуство но многе су идеје о

модернизацији и унапреџивању наставних садржаја и процецдура заувиек нестајале угушене у устајалој и непокретној баруштини бирокрацког апарата а војној академији је посо олакшавало и то штое стварала таке кадрове кои баш и нису имали развиену инициативу нит су охрабривани дае

испољавају јер да се инициатива вазда могла протумачит ко какво роварење ил субверзивна диелатнос ил неки други облик диеловања са позициа унутрашњег душмана. уосталом својевремено је у академској заједници воџена жестока дискусиа требал војној академији признат пуноправан статус

високошколске установе ал се у једнопартиским системима глас струке увиек мора уклонит пред гласом декрета из комитета пае тако војна академија формално била у рангу факултета ал таког кои им неомогучава да било какав други посо раде успиешно изузев да се дадну у политику и

паметовање нако ко ајнаџич а и то понешто говори о тој војски поготово у пореџењу са чињеницом да многи официри на западу по окончању војне кариере одлазе у приватно подузетништво. поред тога војна академиа самое декларативно његовала и обликовала врлине које се сматрају

војничким ал у пракси су оне почесто знале заказат попут врлина части поштења несебичности пожртвованости и најважние меџу њима шточе реч борбености ал је зато његовала механичко и некритичко сљеџење процедура до изнемоглости тврдеч дае то дисциплина ал то никако неморе бит

дисциплина јер дае дисциплина нераскидиво повезана са функциом и задачом војске а не са њеним процедурама које су усвему томе само успутна и помочна техника. у какво се лудило и махнитлук море загазит сљепо сљедечи процедуре показује и случај касмо ми једном отишли на неко

осматрање пае један наш колега кои је једини меџу нама завршио ту војну академиу размото топографску карту да нас ко бива ориентише премда смо на том терену били веч неколко миесеци и знали смо га напамет а нисмо били неки технички засичен род попут рецимо артиљерие па да нам је

битна прецизнос метар са метар ал ето некако смо му халалили то размотавање карте и само смо га сажаливо гледали ал ондае он извадио и ручну бусолу ем педесетри да помочу ње пронаџе правац сиевера кои је био на истом миесту џе је био и претходних миесеци ал његова га бусола ипак

ние могла пронач јер дае тај билмез стајо пола метра од тенка те седамдесетва кои је начињен од челика у толкој количини да би то збунило и мало бољи магнетни уреџај нег штое добра стара ручна бусола ем педесеттри. други пут сам ја обилазио неку линију која ние била баш пуно

опасна пасмо нању метли младу војску да се мало очеличи и привикне на војнички живот на терену пасам приликом обиласка затеко једног војника како омлачује своју пушку хеклер и кох ге три о оближње стабло букве штое мени изгледало ко прилично неуобичајен поступак те ја упитах

војника зар му ние лакше убит букву метком нег је затуцат кундаком а војник ми објасни дае љут на пушку зато штое заглавила и нече да пуца. јасам онда пито војника јел му итко показо како та честита пушка ради а он мие одговорио да им је командир само укратко поновио оно штосу у

наставом центру научили о пушкама система калашњиков а ондае војницима задужио хеклер и кох јуришне пушке које се поприлично разликују од калашњикова и од ког су нешто конпликование маде у јединици било довољнно калашњикова да се њима наоружају млади војници а билое и довољно

времена да се изведе обука на пиушкама ге три. тог смо се школованог колеге шучур драгом аллаху убрзо риешили па јединица ние претрпила теже посљедице његобог раскошног знања ал нису сви били таке срече пае рецимо четврти корпус повелком количином љуцке крви ретроактивно платио

школарину рамиза дрековича на тој престижној војној академији. мого бих вам ја до наредне џуме редат ваке примиере ал би онда изгледало да ја имам нешто против војне академие а како чу имат нешто против нечег штое одавно непостојече па чу зато казат да ја нисам баш толко критички

настројен према тој школи са које су излазили и многи сјајни официри ал не зафаљујуч самој школи веч стога што су једноставно били надарени за тај позив баш нако кошто би златан био врхунски ногометаш и дае умјесто у швецкој заигро у фк жељо ил фк сарајво познатим по

високоразвиеним поступцима и процедурама за упропаштавање младих ногометаша. но они официри кои су се употпуности ослонили на садржаје коима их је напунпала војна академиа углавном су изње излазили исти какви су уњу и ушли шточе реч ко билмези и јединае разлика била то штое

билмез на улазу био цивил а билмез на излазу је носио чин потпоручника. један од таких билмеза је и сакиб макмуљин кои се управо ових дана на суду правда да му надреџено заповиедништво ние дало прецизне инструкцие у погледу поштивања ратног права и обичаја ратовања те да ние имо

ефективну контролу над одредом елмуџахид кои је одговоран за покољ ратних заробљеника ал је зато умиесто контроле имо времена сликат се сњима по јаранским сиелима. ево ја напримиер нисам завршио војну академиу ал знадем да се нањој изучавало меџународно ратно право и обичаји

ратовања и да су питонци научени да се тога морају придржават нечекајуч да им то буде изријеком нареџено и још сам се чак и без те војне академие досјетио да одмах по преузимању команде над четом одемм у меџународни црвени крс и затражим бесплатне публикацие о меџународном ратном

праву па са њиховим садржајем упознам војнички и стариешински састав чете штое у почетку изазивало донекле поругљив а однекле благонаклон смиех моих колега но ето испоставило се дае то био мудар потез па су га касние и други почели слиедит те тако нашу јединицу данас нитко

нетражи за ратне злочине нит се морамо на суду бранит дебилним и инбецилним оправдањима нако ко сакиб макмуљин. премда како веч рекох нисам завршио војну академиу знано сам и то да сам ко командир чете одговоран за зону која мие додиељена и да морам остварити контролу над свим

снагама у тој зони ускладу са принципом јединства командовања односно једностариешинства како се то бирвактиле звало а знао сам и то да уколко се нетко опире да буде стављен под моју контролу имам овлаштење да то учиним на принудан начин и уз употребу ефектива које су ми биле на

располагању а уколко се ти ефективи покажу ко недовољни знао сам да морам извиестит свог команданта о том проблему и тражит даље инструкцие и подршку од више јединице а ето све то ние знао командант читавог једног корпуса кои је и ту војну академиу завршио и кои је окосебе имо

читав буљук школоване чељади на тој академији те подршку претпостављене команде у којој су углавном сједили кадрови са војном акаемиом меџу коима и фикрет муслимович кои похвалу својој школи неизговара тек реда ради веч то чини воџен перфидном тенденциом да путем те похвале

индиректно похвали и читаву јенеа и тако удахне мало живости оном билмезлуку о четвртој војној сили у еуропи јер дае тај билмезлук нужан како би се нањему узгајо мит о чуду бошљачког отпора а има ту и још неких прикривених агенди ал неморам ни ја све вазда казат ал хочу казат да

бих волио кад би унаоколо било мало више чељади спремне да субјектима попут муслимовича јасно и гласно рекну хај непрди више аллахати сваки пут кад они неки билмезлук преко уста превале и још чу вас подсиетит дае фикрет муслимович био перспективни кадар контраобавиештајне службе

јенеа чија је примарна задача била заштита оружаних снага од душманских чпиуна и од унутрашњег душмана и ето толкое добро та служба обавила свој посо дасмо се накрају сви претворили у унутрашње неприатеље ал су фикрет и фикретове колеге насвим странама за тако обављен посо

награџене премда би у цивилизованом свиету били оштро санкционисани и још би морали рефундират насталу штету па мене изостанак тих санкциа и одлуке о рефундирању штете наводи на помисао да та косовска багра ние награџена случајно веч због тога штосу одлично обавили управо онај

посо кои им је повиерен а ви и даље виерујте да рат ние био режирана и договорена престава ал немојте сутра мени се доч жалит и говорит нисмо ми знали ние нам кепи казо увакат. а све ово сам вам написо зато што ми се дроб приврнула касам стиго до краја интервјуа фикрета

муслимовича са овим кемалом г и касам прочито сљедече фикретове реченице

"Čitatelji ovog intervjua i Vaše knjige o meni, odnosno građani koji su se identificirali sa vrijednostima svoje domovine BiH, trebaju znati da je u njihovu korist

ako i ja Fikret Muslimović budem zdrav i što duže živ. Bit će sigurniji sa mnom, nego bez mene."

нек драги аллах поживи фикрета ако треба и акое фикрету веч толко запело и до киамецког дана ал ја лично немам намиеру у погледу сигурности ослањат се на чпиуна којем су досад

пропале дви државе које је штитио од унутрашњег и спољног душмана а ви са свовјом сигурношчу радите шта хочете мада би вавм било паметние да некако начерате фикрета да објасни неке замагљене и недостајуче странице из кљиге рецентне повиести ових крајева умиесто да напрџује и да у

џутурумској доби прави будалу осебе престављајуч се ко некакав бошљачки бериа ил бошљачки ранкович крв ти нејебем. а аллах најбоље зна

Unroll please @threadreaderapp