- јасам валлахи мислио, каза мој ахбаб, дасам бар мрву разборитији од обичне чељади и да неподлиежем утицају медија кои данас постоје само ко жути и жучкасти те да морем избјеч
- па јебенлига, рекох, да ме нетко упита јесил ти обични чељад ил разборито биче јабих смио метнут руку уватру да си ово друго јер да за тако мишљење имам многе разлоге
- е видиш ние тако, одврати мој ахбаб, и улудо би ти рука остала спаљена ко сараевски чевап и још би се обруко јер да уопче непознаш свог ахбаба
- ама како те непознам? упитах веч се помало нервирајуч
- ама шта испаде болан небио? опет упитах сад веч примиетно изнервиран
- не само да си ми то казо, одговорих, веч си то поновио сваки пут касмо се довољно облокали да и таке теме станемо претресат
- веч сам ти реко, прекидох га, и опет чу ти казат дае мени то мало нако и да бих ја на твом миесту потражио каквог психолога па сњим поразговаро ал ето нечу ти се више петљат увезу јер да се море
- тебие до шале, каза мој ахбаб помало увриеџено, а ја се морам привич дасам обични чељад подложан медиским утицаима и манипулациама ко и најшира народна маса
- хочу, одговори ахбаб, замислим ја синоч ту своју саввршену ориенталку и метнем чуну уруку дае дркам па чим смо се она и ја пољубили дватрипут и чим сам јој слободном руком мало пипно сисицу и
- па добро, рекох, ние мртва глава ако тие чуна једном прескочила смиену а мого би вала мало и одморит отог дркања јер да се мени чини да ти то мало пречесто чиниш па
- ма лахко чу ја за дркање, одврати мој ахбаб, нег мене сад брине колкое психоза и паника доплазало из медиа и домене и до друге чељади па се притаило да тако чека свој час без бојазни да че бит
- па штае рјешење за тај проблем, упитах веч забринут, кои је одиста вечи нег штосе чини