Thread by @elisbektas

касам дошо у београд вако ко шејтан што вама долази у сарајво своју сам прву ноч провео како и приличи шточе реч базајучи по кафанама и опијајучи се. нисам имо никакав план веч сам тако омамљен пушто нагону да ме води и морам признат дасам задовољан начином на кои је обавио посо

јер да ме нагон ние одвео ниуједну кафану са месингом и керамиком и са сисатим кошпама какве су у београду из неког разлога на циени веч ме водио од једне до друге кафане са карираним столњацима и са конобарима кои су свој одговорни посо обављали прописно опремљени дакле са

биелом салветом преко љеве подлактице. у нека доба се и нагон и ја уморишмо те сједошмо у транвај са бројем два да нас он одтруцка до наредне дестинацие па нас то труцкање удружено са испиеним пичима и питањима која су се у београцкој ночи ројила ко свици гурну у некакво чудно

стање на самој меџи јаве и сновиџења. возечи се тако дорчолом у једном часу кроз транвајски прозор угледах башчаршиу. тачние угледо сам само себиљ ал штае себиљ нег башчаршиа и штае башчаршиа нег себиљ. инсан море платит голему циену свом незнању и управо сам таку циену у виду

онтичног ужаснуча и неспокоја платио свом непознавању чињенице дае сарајвска чаршиа својевремено београцкој чаршији поклонила копиу себиља баш ко и римској и загребачкој и још неким чаршиама. та декика током које сам кроз транвајски прозор мого виџет себиљ ние припадала

овоземаљском времену веч зони сумрака у којој згаснуше сва питања што сам их до тог часа имо а на њихово миесто стаде ко какав древни ратник застрашујуче питање - па зар никад неш моч утеч сарајву? шучур аллаху те је конобар у знаку питања био упучен у мистериу себиља што сам га

виџео те ја тако наставих своје пиано путовање кроз бесану београцку ноч а сва ми се питања вратише неразборито занемарујучи арсенов савјет да неврачај се старим љубавима. током тих неколко година што их проведох у београду искусио сам и много других згода од коих су неке биле

забавние а неке и страшние од ове што вам је управо описах драга џецо ал све те друге згоде остале су у прошлости но ова са себиљем ми се и данданас сваки пут кад проџем сарајвом врача ко какав злодух кои нема материално тиело веч ми се указује у виду злобног и пакосног питања -

ето сад знадеш оклен себиљ у београду ал знадеш ли оклен у сарајву толке јефтине копие ионако јефтиних бечковича, мире маркович, радоша баича, мирослава лазањског, кристиана голубовича... и сисатих кошпи које су из неког разлога на циени у сарајву баш ко и по оним београцким

кафанама које си избјегаво ко и свако пристојно чељаде што их избјегава? тако се ја ето мучим са питањем што чељад по сарајву толко очајнички настои да им чаршиа личи на онај београд ког мрзе и ког се плаше и ког честита чељад по београду презире и стиди га се нако ко сарајво што

презире и што се стиди себе у београду док се поноси и размече београдом у себи а хочул икад доч до одговора на то питање аллах најбоље зна

Unroll please @threadreaderapp