Thread by @elisbektas

улога чрвене у миту о јебавању чењихица по јадрану

ако ме питате начем почива свиес човиечанства и његових саставних диелова осеби ја чу вам право и искрено казат незнам ал нечу се изненадит ако се испостави да та свиес почива на миту ко артикулацији оног колективно несвиесног и

трансцедентног па и оног колективно заборављеног односно оног што нам је закржљало у сиечању па ми данас посве погрешно виеруемо да бисмо без тога штое закржљало могли ко врста стич овџе џе смо стигли а посве је друго питање јесмол се тим стизањем усречили ил упропастили и њега

чемо обрадит на неком од наредних часова. што су неко друштво ил нека епоха млаџе и виталние и ближе оном исходишном и аутентичном усеби то су митове тог друштва и те епохе величанственији и заумнији те брементији значењима а како се та епоха примиче своме крају односно како се

то друштво сурвава у живо блато конформизма и декаденцие коју из неког разлога назива напретком тако се у тој епохи и у том друштву почињу заборављат па и презират истински митови а на њихово се миесто постављају стварне ил измишљене згоде које постају супституциа за мит ал

кичаста и налик на ону бофл робу са понтероса ил са аризоне која нам неморе послужит ко аријаднино клупко за ход кроз лавиринт виечних питања и одговора веч само море послужит да дигне реп колективној таштини ил ко лимене трубе и добоши кои че нас заглушит да нечујемо идеје како

нас опомињу да хрлимо у пропас. мало тко данас че се подсиетит на страсну љубав одисеја и сихирбазице кирке ил на парисово сладострашче док је цуцло чусте и уздигнуте дојчице ил продиро меџу ко пипун округле и податне гузове хеленине чија је љепота запалила пламен рата кои је

посве неправедно изостављен са списка свјецких ратова а скоро нитко се нече сјетит диљриве љубави што су је фархад и ширин носили у своим срцима једно за друго и којој ние било суџено да искуси оно божанско утрнуче у часку кад фархадово набрекло и големо рало стане продират у

жарену утробу прелиепе и ко лане сичушне ширин. о томе да че нетко одвоит вриеме да размисли колко је силовито зевс у лабуда претворен обљубљивао леду и јел можда управо њихов сношај изазво потрес кои је обале хеладе учинио тако искрзаним попут какве старе и изломљене анфоре

бесмислено је и говорит. ал зато нема инсана кои макар и памчењем ситног џетета памти југославиу а да незна за приповиес која је прво стасала у легенду а до наших се ево дана претворила у један од најпознатијих домачих митова кои нам говори о слатким чехињицама које су се за само

једну чрвену јебавале по читавом јадрану а највише у заостргу џе су стизале воџене некаквим атавистичким зовом кои их је непгрешиво водио до јужнословенских братских загонџиа. скоро да ние било чаршие у некадашњој социалистичкој тврџави радних људи и граџана без скупине старијих

младича кои су своја љетња искуства са чехињицама препричавали млаџим мушким нараштајима кои су их удивљено и отворених уста слушали и радовали се дану каче и они отич у канп у заостргу стежучи у џепу изгужвану и знојаву чрвену да уз њену помоч и уз помоч неке згоџушне чехињице

постану прави мушкарци. јебат чехињицу на јадрану постало је животно важно питање свих југословенских омладинаца како на индивидуалном плану тако и у смислу јачања духа заједништва и борбе за социализам у свиету. у југославији је закон прописиво да сваки младич обавезно мора

служит војни рок у јенеа ал упркос строгом закону ипак је ти и тамо било оних кои су успиевали пронач начин да надмудре регрутну комисиу и тако избјегну окретање наљево и надесно и учење скраченица попут дрнч и зуон и пгпзв. но тешко да би се у тај вакат нашо младич кои ние јебо

чехињицу на мору а ако је неџе и било таког ние било сумље дае риеч о настраном створу које ко трухла јабука у бачви приети да зарази здраве мушке јабуке југословенског социализма. временом је искуство са јебањем чехињице на мору постало тако уобичајено и свакодневно да се

подразумиевало а југословенске џевојке чак су престале бит љубоморне штое њихов момак умочио споловило у неку слаткицу из брна ил прага јер да оно штое обавеза и обичај ние и неморе бит превара. проблем са тим митом настајо је кад би нетко узо папир и оловку ил чак дигитрон у

руке па покушо срачунат какву такву статистику сношаја измеџу југословенских младича и чешких џевојака током љета на јадрану. да би сва та свједочанства о јебавању слатких и нимало конпликованих чехињица била истинита чешка би према грубој рачуници морала имат више становника нег

индонезиа а можда и нег кина јер да је сваки млади југословен нудио своју омладинску част ко гаранциу тврдње да ние имо посла са једном чехињицом током одмора веч са једном чехињицом дневно током тог одмора. а одмори су трајали од десет до дваес дана па ви сад рачунајте ако

морете. још гушчу сјенку сумље на истинитос тих прича бацило је то што су неуморни љубавници стасавали у зреле мушкарце и ступали у брачне воде но веч након неколко дана њихове би жене сумљичаво вртиле главом тако без риечи показујучи да баш и невјерују да су њихове џувегие икад

прие виџеле пичку осим на насловници часописа еротика и врочи кај. сречом сречни и просперитетни живот социалистичке југославие наједном се претворио у рат те се више нитко ние имо ни воље ни времена бавит преиспитивањем тог темељног мита југословенске епохе штое била среча за

генерацие и генерацие мушкараца чија је сујета тако поштеџена несмиљено ударца у виду раскринкавања а још би вече жртве били они кои су одиста успјели појебат неку чехињицу јер да ни њима више нитко неби вјерово крај толко лажова и хвалисаваца унаоколо. кад је рат стао

новонастала стварнос захтиевала је посве нове митове па их је та стварнос себи и створила и мит о чехињицама је осто ни тамо ни амо нако ко чардак ни на небу ни на земљи. ние био заборављен ал му ние ни нови живот удахњиван путем препричавања на парковским клупама уз флашу лозе

ил вина. једино миесто џе је тај мит из неког социологији и етнологији неразумљивог и непознатог разлога преживио била је сараевска чаршиа у којој су мушкарци наставили приповиедат о канпу у заострогу и о томе како су уњему јебали свакога дана по једну а неки чак и по двие па и

по три чехињице одједном и причали су отоме ко дае то нешто што се дешава још увиек и ко да су ево јуче стигли са одмора на јадрану. моремо ево сад ти и ја драги читаоче сјес у ауто и обич све чаршие у босни и у херцеговини у потрази за некадашњим југословенским омладинцима кои

су згузили чехињицу на мору и прав ти стоим да их у свим тим чаршиама нечемо нач ни колик их буде у само једној сараевској кафани ил кафичу. у сарајву се могу чут и истина непотврџене тврдње дае чак и туњо појебо неколко тих чењихица ко омладинац мада је то уњеговом случају

прилично растегљива одредница јер дае он на неки начин још увиек социалистички омладинац кои још увиек некани препустит мјесто пресједника омладине млаџахном и анбициозном емверу казазу. но ние сарајво специфично само потоме штое уњему преживио тај мит. ако сте прие рата слушали

оне кои су приповиедали своја искуства са јадрана онда напрегните и изоштрите сјечање и кажите ми јел итко од њих спомињо некакву чрвену? а, шта велите? ние? па наравно да ние јер да штаче кои курац чрвена оном коме се посречило да наиџе баш на ону чехињицу која је дошла одморит

се на јадрану и појебат какво домаче грло чисто рекреацие ради. а поврх тога малое и срамота реч да у младој доби и у напону снаге мораш платит за пичку јер да онда ту изостаје понос због улова и драгоциеног трофеја у сјечању. о чрвеној ко о обавезном детаљу овог мита слушали су

само они коима је тај мит приповиедан у сарајву. из ког разлога су сарајевски младичи инсистирали да своје чехињице нису освајали шармом и привлачношчу веч чрвенкама наука још ние утврдила ал неколко испитаника у једном мањем истраживању дала је скоро идентичан одговор

- јаране ба јасам био паша, брега ми ние био раван. вазда имо чрвену уза се и мого сам јебават касам хтио. ја само вако покажем чрвену а она трчи ко шабанаџович. ако рекне не ту не ту ту прдекам а ја само додам још једну чрвену и она одмах виче ано ано

постављено је неколко хипотеза које би требале расвиетлит мистерију чрвене у јебавању чехињица од стране сарајлиа по заострогу а уколко меџу сарајлиама буде пронаџен макар само један кои че изјавит дае чехињицу јебо нако односно на шарм и без чрвене то че откриче бацит посве ново

свјетло на читав овај феномен. но дио његовог објашњења свакако лежи у изјави једне средовиечне госпоџе и вршњакиње неких мушких испитаника а која долази из строгог центра сарајва и која је жељела остат анонимна
- какве болан чехиње, ние то виџело ни сису на плажи а камол пичку.

да су они јебавали кошто кажу њима би се то осладило и научили би јебават па ни ми данас неби вако слуџене ходале и тражиле имал иџе бар један од тих јебача кои би штагод и јебо а не само срао по кафама и лајо на фочаке и санџаклие и на папке из ближе околине

упоредо са овим истраживањем на чешкој националној теве приказан је документарац о развоју и хисториату индустрие гуме и гумене конфекцие у чехословачкој. на питање зашто чешке фабрике нису производиле и неке друге артикле попут рецимо вибратора некадашњи директор једне од

фабрика понудио је сљедече објашњење
- наш је приоритет био да чешким радницима и њиховим обитељима осигурамо душеке и пунпе те сандале и шлауфе а ако би некој нашој држављанки затребо вибратор током одмора на југословенском јадрану тое вазда могла нач на плажи и то веома

напредан модел кои се ние састојо од тиела пениса веч је пенис био причвршен на лутку мушкарца која је могла чак и изговарат неке риечи. једини проблем са југословенским вибраторима била је њихова слаба квалитета и издржљивос материала очему постоје забиљежена свједочанства неких

аших граџанки које су се послужиле тим вибраторима
ја нит знам нит желим нагаџат какви че бит резултати истраживања које треба да објасни преживљавање мита о јебавању чехињица у сарајву те улогу чрвене у том миту ал сам сигуран да то што многе сарајлије више воле осјечај да су

могли ко праве газде платит пичку чрвеном нег је шармират па одвес меџу борове на маховину и појебат нако кошто се омладина вазда јебала шточе реч без икакве рачунице, да та њихова потреба за осјечањем куповне мочи и вжаности која из тог проистиче објашњава многе проблеме и

потешкоче у друштвеном и културном животу данашњег сарајва ко и у неким другим областима живота. а штаче накрају казат научници о свему томе аллах најбоље зна

Unroll please @threadreaderapp