Thread by @elisbektas

таблета која чува очи и штеди вриеме

сигуран сам драга џецо дае свако од вас барем некад уживоту имо прилику гледат неки од оних необичних призора кад нетко прочита пиесму од рецимо милета стоича ил пар страница из једног од оних волуминозних романа џевде сергие карахасана на

које се вазда морете ослонит и које сасобом неносе опаснос да чете заборавит на којој сте страници стали са читањем и џе читалачко прегнуче требате наставит јер да су усима све странице исте па оклен год да кренете читат одатле сте и требали кренут. ако нисте виџели кад нетко

чита баш милета стоича ил џевду карахасана онда вала несумљам дасте сви виџели кад нетко чита поучне књиге нуре баздуљ јер да њих многи читају а доказ томе је што се многа чељад понаша попут јунака из нуриних романа. гледајучи таке призоре засигурно сте морали уочит и како циело

читаочево биче драматично и дирљиво реагује на узвишени подражај умиетности. нетко узвикне вау нетко ох а нетко богами и ах а нетко опет кришом отаре сузицу што су му је танани стихове ил биране риечи покренуле у оку. нетко се зацрвени од страсти а нетко побиели од запрепашчења

што су их изазвали сликовити а посве истинити описи згода и незгода кроз које јунаци ових диела пролазе да из њих изаџу још јачи и још племенитији по узору на своје ауторе. ово су само најчешче а буде ту и још много других и каткад сасвим необичних реакциа читалачких физиологиа

на силовите таласе умиетности кои преплављују њихову душу нако ко јадрански таласи што ночу преплављују сандолине по неуму. те су реакцие чврс и непорецив доказ да умиетнос недотиче изравно нематериалну душу веч да до ње долази преко материалног тиела које служи ко проводник за

пренос њених инпулса и сигнала. то сазнање породило је гениалну идеју у уму једног мог ахбаба кои је иначе врстан знанственик и ерудита широких занимања те тако познаје и љуцку анатомиу и психологиу и хемиу па и фармакологиу.

- ако веч умиетнос море диеловат на тиело ко да има материалну природу, запито се тај мој ахбаб, зашто неби било могуче скратит пут што га њени сигнали прелазе и диеловат на душу што изравние незамарајучи беспотребно очи и штедечи их за корисние задаче
ондае отишо на посо па

право у лабораториу из које ние изашо три дана и три ночи а касе појавио на вратима лабораторие у руци је држо ево волку таблетицу жучкасте боје коју је одважно испробо насеби и то нако уморан и исцрпљен јер да ние мого чекат да види њене ефекте. а резултати су били инпресивни.

тек штое прогуто таблетицу очи му се исколачише баш ко код читалаца поезие хаџема хајдаревича и по челу му поискакаше напрегнуте жиле нако ко што искоче ономе тко чита поеме милета стоича. затим у некаквом скоро правилном ритму стаде шапутати риечи и уздахе попут гениално и ах и

величанствено а онда се те риечи и уздаси стадоше претварати у узвике какве узвикују они кои уроне у чудесни свиет карахасанове мудрости. накрају му се груди стадоше надимати од некаквог усхичења које се стапало са ганучем а из десног ока му потече неколико суза које се споише у

једну влажну линију која се спусти све до горње усне па је мој ахбаб хитро полиза језиком на начин на кои то чине они кои читају неки од романа нуре баздуљ па их то штиво узнесе ка племенитости и то тако високо да их ни андски кондор неби мого достич. након тога мој се ахбаб сав

исцрпљен али са изразом задовољства и блажености на лицу спусти у столицу и остаде тако неколико часака шутечи и осмјехујучи се јер дае његов труд получио савршен резултат
- како се осјечаш? упитах га бојажљиво јер да сам се ипак помало плашио за пропратне ефекте нове и још

неиспитане таблете
- како чу се другачие осјечат нег испуњено и продуховљено, одговори он помало уморним ал ипак ведрим гласом. за само двие минуте ова таблета мие прењела све подражаје из четири књиге четири различита писца и ево бих овог часа мого отич одговорат на часу

лектире јер да све знам оњима што треба знат а нисам моро изгубит вриеме да их читам
- ти си гение брате мој, рекох му удивљено, ал тек че вриеме показат јесил спасилац духа ил си мрачни монструм због чијег чемо чина стољечима стењати
- и мене плаши могучнос злоупотребе и стога

че се производити таблете које че преносити подражаје само једне књиге јер да неморе свак подњет хаџема и стоича и карахасана и нуру одједном. и овај че се лиек издават искључиво на рецепт јер че по свој прилици изазиват жестоку овиснос
- а можеш ли, одважих се да га упитам, у

производњу пустит и таблете за моју и мршичеву књигу?
- шта ти пада напамет? увриеџено узвикну мој ахбаб и испрси се у оној својој столици. ја водим угледну фармаколошку лабораториу а не подрумску лабораториу за синтетичке дроге. у производњу че ичи искључиво таблете са

подражајима књига признатих и угледних писаца а не тамо неких ентузиаста кои нису чак ни покушали поезиом спасит свиет
- добро болан штасе одмах љутиш, рекох помирљиво. а мореш ли барем направит таблету за шехичев роман да га коначно довршим јер да ми испане из руке кад год сам

га покушо читат
- кои че ти курац таблета за то, одговори мој ахбаб. полиј се кантом воде и баци петарду крај себе и ето ти свих подражаја из те књиге
- чек мало, паде ми напамет још једно питање, зар овај твој изум нече уништит издавачку дјелатнос у земљи?

- наравно да нече, одврати ахабаб. ту су дјелатнос сами издавачи веч одавно уништили скупа са министарствима за културу и ова таблета ту нит шта море помоч нит одмоч

Unroll please @threadreaderapp