Thread by @elisbektas

о жртвеном наративу

скоро је триес година ево протекло од једног веселог и застрашујучег а посве истинитог и поучног догаџаја што чу вам га јутрос исприповиедат а чији је главни актер један мој ахбаб којег су красили не само многи таленти веч и вањштина за коју су многа женска

бича налазила дае управо неодољива и одиста би многе жене радо и драговољно завршиле у његовом наручју да он уз таленте и љепоту ние био обдарен са још двие особине што су га одреџивале и то оном несигурношчу својственом младичима кои су више вољели озбиљне књиге нег фриволну

забаву те склоношчу за конпликовањем кад год би нека ситуациа оставила простор за конпликовање а касам га једном пито штае разлог овој потоњој склоности он ми је казо да ја то неморем разумит јер да нисам овладо префињеним виештинама логичког мишљења па стога своје животне и оне

друге циљеве погаџам ил још чешче промашујем своим нагоном и својом још увиек неартикулисаном вољом дочим он до тих циљева стиже уз помоч свог раскошног дара за мишљење и своје суптилне логике које неостављају ни најмању могучнос да циљ буде промашен јер да он заразлику од мене

обухвати све аспекте ситуацие и унаприед поуздано знаде како че одреџени елемент неке ситуацие реаговат у сразу са њеним другим елементима те је само довољно слиедит пут логичних реакциа и тако унаприед знат води ли он ка жељеном циљу а ако неводи ни то њему ние проблем јер да му

логика одмах пришапне кои је елемент ситуацие довољно само мало помиерит устрану па да се са промиеном топоса промиени и његова реакциа на подражај и тако да слиед реакциа буде усмиерен тамо џе треба и још мие накрају казо да уживање у циљевима што их ја ту и тамо погодим својом

атавистичком сировошчу ил чак пуким случајем ни приближно ние сластан ко уживање у циљу досегнутом на његов студиозни и минуциозни начин а јасам на те његове риечи само помирљиво слегно раменима и казо ето добро. у тај је вакат овај мој ахбаб био забегенисо једну синпатичну и

пикантну те привлачну и појебљиву кошпу однекуд из унутрашњости која је дошла изучит школе у сарајву и која се дружила с неким нашим другарицама те су се тако она и мој ахбаб често сусретали не само на степеницама и у бифеу факултета веч и у популарним кафичима џе се навече

излазило а кад мие једно вече уз рубинов вињак призно своју потајну а страсну жељу ја му рекох да негуби вриеме веч да јој одмах приџе јер дасам неколко пута уочио како се њен поглед задржо нањему док су јој усне биле извиене у дискреан осмиех и још их је једнако дискретно

облизивала језиком нако ко ја што своје облизујем кад пред собом видим хавана торту ил баклаву с орахом но те моје риечи пренеразише мог ахбаба кои се згрози над њиховом сировошчу па ми одржа кратко предавање отоме да његов циљ нетрпи инпровизацие и да он ние примитивац кои че

сумануто и безглаво јурнут ка њему без икакве гаранцие да че га и достич па ми откри свој тајни наум за кои морам признат дае изгледо савршено логичан и брижан према чак и најситнијим детаљима а кои је почиво на психолошким одликама жемске чељади те на креирању изазова коима ни

жемско ни њене психолошке склоности нече моч одољет

- па какав си изазов смислио? упитах свог ахбаба. неш је ваљда позват да се тркате по вилсоновом?

- наравно да нечу веч чу јој казат дасам инпотентан, одговори мој ахбаб самоувиерено се смиешечи, а њој че то бит неодољив

изазов и искушење да управо она дигне што нитко други ние мого подич

- оклен ти то наумпаде? упитах док се умени први пут јавила искрица сумље да мој талентовани и ко упис лиеп ахбаб можда и ние толко при памети колко смо ми окоњега мислили да јес

- исконбиново сам легенду о краљу артуру и мачу у камену, одговори ахбаб, са научним приступом тактици и стратегији нако ко мрки у повратку отписаних

- јесил ти сигуран да че ти користит опонашање мрког? питам, јер да због његовог научног приступа прле и тихи мал нису главе

погубили и били би их погубили да нису диеловали инстинктивно и интуитивно

- тое тако било на филму, одговори мој ахбаб, а овое живот кои вазда награди научни приступ

сутрадан доџох на факултет па право у бифе а тамо мој ахбаб и синпатична кошпа из унутрашњости сједе за столом

у чошку и нешто чучоре те ја сиедох за други сто нежелеч да их ометам и да каквом случајном несмотреношчу упропастим минуциозни план свог ахбаба и читаве сам их те хефте гледо како чучоре и у бифеу и навече у кафичу док сам свое вињаке испијо у друштву себи сличних примитиваца и

хрсуза осјечајуч колко ми недостају префињена ерудициа и елоквенциа мог талентованог ахбаба кои у петак поподне уџе у бифе и право за мој сто па ми каза

- јел ти ја фино рекох да научни приступ неморе омашит у животу и да се ни жемско ни њене психолошке склоности немогу одуприет

правилно осмишљеном изазову

- јесил је то трехно? питам а драго ми због њега баш ко дасам и ја

- нисам још ал ето је вечерас код мене, вели он. јутрос мие обечала доказат да ми се недиже само касе нема нашта дич

- хај са сречом, казах те отрах сузицу из ока која се појави ко плод усхичења и гануча нако ко кад гледамо филмове ко штое леси се врача кучи

сутрадан изаџох по духан па сретох свог ахбаба и нестрпљиво рекох

- хајмо у кафич на вињак да ми причаш какое било

- нема се шта причат, одговори ахбаб. ние ми се диго

раскошна логика мог ахбаба касние је утиеху пронашла у чињеници да су се многи други из нашег друштва освиедочили у дизачке способности синпатичне и пикантне те привлачне и појебљиве кошпе из унутрашњости штое значило да барем

ние промашио безвриедан циљ ал ви немојте тражит ни утиеху ни поуке у овој згоди јер дае уњој за вас од највечег значаја одговор на питање - ако се мом многоструко талентованом и ко упис лиепом ахбабу глумљење жртве изјаловило на тако срамотан начин какву онда корис

ви таки каки сте морете очекиват од тог глумљења. а аллах најбоље зна

Unroll please @threadreaderapp