Verovali smo u kapitalizam, a dobili smo radikalni socijalizam, kvazi-demokratriju i naprednizam.
Verovali smo u građansko društvo, a većina Srba su postali malograđani.
Verovali smo u nove ljude, a već 3 decenije rotiramo iste politikante na kaleidoskopu propasti.
Verovali smo u ljudska prava, a danas vlada pravo jačeg.
Verovali smo u jednakost polova, a danas vlast siluje po opštinama.
Verovali smo u demokratiju, a još uvek nismo shvatili da je to isključivo politički termin.
Verovali smo u bolje sutra, a danas žalimo za juče.
Verovali smo u borbu protiv korupcije, a na vlast je došla ekipa okrpljenih kaputa da nam pokaže kako se postaje Švajcarska: Dinkić, Đelić, Čeda, Čanak, Beba, Mali, bata Andrej, Vesić, tajkuni...
Verovali smo da nam je industrija propala, a sad nemamo nikakvu industriju.
Verovali smo da će biti bolje za 2-3 godine, a skakavci su nam pojeli decenije.
Verovali smo da smo lenji zbog komunizma, a sad u kapitalizmu moramo biti lenji jer smo bez posla.
Verovali smo u tržište gde će kapital biti raspodeljen, a nismo znali da ništa neće biti naše.
Verovali smo da se sistem može promeniti smenom direktora, a ne sankcionisanjem svih - od šalterskog radnika do stručnog lica.
Verovali smo da je naš narod spreman za promene, a bio je spreman da promeni sve sem zabluda za koje će se boriti do poslednjeg daha.
Zato će Nedić biti rehabilitovan jer su kvislinzi na vlasti.
Zato su Partizani "šetali" do smrti preko Igmana, a Švabe su odmah pobegle.
Zato glođemo koske četnika, partizana i ustaša, dok politikanti uništavaju našu budućnosti.
Zato pokojnu rodbinu srećemo na glasanju.
Zato ćemo potomke gledati preko interneta.
Zato ISIL preuzima odgovornost, a naši politikanti beže od iste.
Zato vlast otvara toliko fabrika da nam je realnost isfabrikovana.
Lako je predati se - za to je potreban trenutak.
Teško je preživeti - za to je potrebna večnost.