Thread by @elisbektas

поучна и дирљива приповиес о једној незагриженој јабуци

једном сам се ја у своим младалачким данима затеко на једном дернеку на ком се ситуациа динамично и непредвидиво развиала из часа у час те ја тако у једном тренутку остадох одсиечен од главнине мушког друштва и суочен

са једном синпатичном кошпом за коју вам се кунем дае нитко ние начеро да сједне крај мене на кауч и да слуша моје надмено а у основи веома испразно клепетање и паламуџење и која је била чак и мало стариа одмене што се сад чини ко незамјетљива разлика

но у тој доби чак и само једна година старосне разлике изгледа голема ко барем два изборна циклуса те сам ја стога мудро одлучио да продужим своје клепетање и паламуџење до у недоглед и тако да прикријем чињеницу да ја тад уствари уопче нисам знао

шта се ради са мрву старијим кошпама изузев што им ако сте лиепо одгојени кажете ви у лифу и у сличним животним ситуациама. док сам ја тако клепето и паламудио о неописиво важним питањима од коих се данас више ниедног несјечам и шучур аллаху штое тако

јер да нисам сигуран да бих мого подњет срамоту кад бих се макар само једног присјетио синпатична је кошпа из здиеле на столичу крај нас узела једну јабуку и пружила мие гледајуч ме право уочи и ништа неговореч а јасам угледавши ту јабуку што се крече према мени

пожелио пропас у земљу ил барем до приземља од стида а умиесто синпатичне кошпе пред собом сам угледо оног домишљатог саобрачајног милиционера из брезе кои је на службу вазда носио плетену корпицу пуну јабука јер да у брези свак сваког знаде

и свак је сваком ил први роџак ил најбољи ахбаб па кад заустави неког саобрачајног преступника а он почме запомагат немој мене жив био роџаче ил немој мене жив био мој је даиџа ишо с твоим амиџом у мејтеф домишљати милиционер би одмах зграби јабуку из оне корпице

и тутни му је у руку уз наредбу - једи! изречену таким гласом да би преступник изјео читав вочњак само дае смио изач из аута док му непоткупљиви орган реда пише заслужену пријаву. док сам се ја грчевито настојо присјетит какве сам све будалаштине клепето и паламудио

и која је тачно будалаштина била разлог што ме та синпатична кошпа понижава пружајуч ми јабуку а штое у преводу са ишарета значило - једи да мало дахнем душом од твог клепетања - умени се тко зна откуд појави некакава анархистичка искрица

а из дубине моје душе допрое заводљиви зов одметништва и побуне против старог и реакционарног поретка те ја одбих ону јабуку риечима - нечу фала јер да неволим јабуке - нашта синпатична кошпа и сама коначно проговори и каза ми - ти си изгледа баш поглуп

а ја се у том часу присиетих дивне приповиести о џониу чепмену ког су звали још и џони јабуково сиеме и у којој су на прекрасан начин описане све користи од јабука за инсана а поглавито за његово здравље па ми тако неостаде друга могучнос

но да се сложим са изреченом оциеном моје памети јер да нетко ко одбие сласни залогај препун витамина неморе бит ништа друго до ли поглуп. читава ова поучна а прие свега дирљива и тужна згода плод је чињенице да сам се ја школово у образовном систему кои је почиво

на строго знанственом и материалистичком погледу на стварнос и у ком је јабука прие свега и изнад свега била синбол и парадигма здравља а дасмо имали виеронаук јабих се виероватно увакат сјетио приповиести о нашим прародитељима

и њиховој злосречној судбини узрокованој управо јабуком из чег мом виспреном и младалачком уму уопче неби било тешко извуч правилан закључак о поруци коју је носила јабука у руци синпатичне кошпе и можда ја остатак те вечери небих провео испијајучи рубинов вињак

и слушајучи а шта да радим од штулича након што сам се успио споит са главнином мушких снага на дернеку веч бих се можда суновратио у глиб зиналука са синпатичном и мрву стариом кошпом и тако сама себе осудио да због синболичног опонашања прародитељског харама

остатак свог живота проведем у синболичком џехеннему и вама то виероватно звучи ко застрашујуча помисао ал ја кад данас погледам окосебе па схватим џе живим и с каквима живим само отпухнем дим цигарете и слегнем раменима па резигнирано и тихо рекнем

- е нек си ти стиго у ваки џеннет кад веч у џехеннем ниси хтио ич. инсан се развиа и миења тиеком читавог свог живота но неке га особине ненапуштају од роџења па до гасулхане а мене је ето запало да та особина буде то што сам у многим стварима поглуп

но чак вас и тако поглуп морем подучит корисном знању да инсана од казне море спасит чак и његово незнање у виерским стварима баш ко што га знање у тим истим питањима море изложит строгој и правичној казни која море чак и читаву виечнос трајат јер да знање ил незнање сами посеби

нису довољни да инсану одреде судбину веч је та судбина резултат начина на кои инсан примиени своје знање ил своје незнање. из описане бих згоде мого извуч још барем неколко корисних поука ал нечу јер да принцип поступности у наставном процесу ние џаба измишљен

и јер дае вама такима џаба нудит поуке баш ко и мени јабуку те стога сад одох пит кахву и пушит духан и препустит се машти и ја ево ни реченицу нисам довршио а ви сте одмах потрчали извуч закључак да чу се препустит маштариама о синпатичној кошпи са јабуком у руци

но то уопче ние тачно веч чу маштат о конпозицији теретног воза са дванес вагона до врха испуњеним сочним јабукама које чу тутнут у шаке домачих политичара и имтелектуалаца и новинара чим штагод зуцну и мрзовољно им наредит - једи! па да барем у машти дахнем душом од хајванлука

касе томе веч неморем надат у овој стварности која мие фино могла бит синболички џехеннем дасам имо мрву памети и која је синболички џеннет онима кои пред ковертом имају образа колко сам ја имо памети пред јабуком.

а хочел све то остат тако и након сапирања синболичких значења у гасулхани аллах најбоље зна

Unroll please @threadreaderapp