Thread by @elisbektas

Utjeha
(radio-drama u jednom činu)

Hajde da se igramo, rekoh.

Hajde, odgovorila je ona.

Tješenje je sasvim zgodna igra, predložio sam.

Da, suglasila se ona.

Umrla mi je mama, kažem.

I moja je mama umrla, kaže ona.

Ovo što sam rekao sušta je istina, ustvrdim, a skoro pa sam ljut.

I ja sam rekla istinu, ispovjednički će ona.

Prije tri dana? pitam.

Prije tri dana, odgovori ona.

Dakle, baš kao i moja mama, skoro zacvilih.

Ko će onda koga tješiti? upita sad ona.

Ne znam, kažem raspuknutim glasom. Nego, zašto nemaš grudnjak ispod majice?

Smeta ti to? postavi ona i drugo svoje pitanje.

Ne. Samo mi je čudno, ipak si u žalosti, kažem kao da provociram, mada ne činim to.

Mogu li malo prileći u tvoje krilo, glava kao da će mi se raspući? pita ona praveći naizgled nepotrebne pauze između riječi.

Zbog majčine smrti? opet je moj red za pitanje.

Ne vjerujem, ona hrapavo šapuće. A i ne boli me puno. Pritisni tu i drži.

Ja ne znam da li je to molba ili naredba, no ipak spuštam ruku i ostavljam je tako.

Hoćeš da ti pričam o majci? jedva se usuđujem da upitam.

Tvojoj? pita ona.

Svejedno, kažem ja. Poznavao sam i tvoju majku.

Neću, kaže kao da se duri i okrene glavu ustranu.

Lice joj gleda u moje prepone i ja mu vidim samo lijevu stranu.

Bože, rekoh ne otvarajući usta, kako liči na svoju majku.

Ona je učinila posve suprotno – otvorila je usta, ali nije rekla ništa.

Moja desna ruka skliznu sa njenog tjemena i zaustavi se na potiljku, a pljuvačka mi napuni donji dio čeljusti.

Sada mene boli. Kita je počela da bubri, ali je savijena u gaćama i ne može da se ispravi. Ipak šutim o tome.

Ona nekako zna da me boli i primiče lijevu ruku koja se poput zmije uvlači u moje gaće i rutiniranim potezom, kao da je cvjećarka, ispravlja mi kitu.

Dođi gore, kažem. Hoću da je poljubim.

Ona nešto nerazgovjetno mumla i odrično zaljulja glavom u mom krilu, toliko diskretno, da mi se možda samo učinilo da je zaljuljala glavom u mom krilu.

Onda se opet umirila i počela duboko disati, sasvim malo razmaknutih usana.

Tek tada shvatam da joj je ruka i dalje u mojim gaćama, sa dlanom položenim na donji dio stomaka, tik iznad korijena kite.

Odjednom osjetim da imam hrabrost potrebnu da i ja pomerim lijevu ruku. Ona već ima jasan cilj – otkopčati kaiš i šlic.

Ovaj put njeno negodovanje izostaje, ali udisaji i izdisaji joj postaju razmaknuti, kao da nešto značajno očekuje.

Desnom rukom, priljubljenom uz potiljak, odižem joj glavu sasvim malo uvis i povučem hlače i gaće nadolje, tek toliko da posve oslobodim kitu.

Načas joj uspijevam vidjeti čitavo lice. Bože, nježno rekoh, ti zaista toliko ličiš na svoju majku.

Budalo, zahropta ona i sjuri glavu nadole hvatajući mi kitu usnama kao kakav halapljivi predator.

Moja desna ruka, odvojena od njenog potiljka, ostade nekoliko časaka zbunjena u zraku.

Odnekud se stvori njena lijeva ruka i nastavnički ljutito vrati moju ruku na mjesto.

Posmatram kako moja kita do polovine ulazi u njezina usta, a zatim se pomalja iz njih, ali ne čitava.

Glavić, i još malo, ostaje tamo i osjećam kako ga jezikom pritišće o nepce. Sad već gutam goleme gutljaje vlastite pljuvačke.

Njen jezik se zaustavlja na časak i istiskuje me napolje.

Ne želim to, ali se suzdržavam od negodovanja. No bojazan je svejedno bezrazložna.

Usne obuhvataju rub glavića, a jezik joj kruži oko njega.

I njena su usta puna pljuvačke, ali ona je ne guta, već pušta da mi se slijeva niz stablo kite.

Ona se najednom uspravi, skoro odskoči, i podiže glavu u visinu moje.

Hoćeš da me jebeš? pita.

Šutim, a oči su mi izbuljene.

Ali u guzu, kaže ona i ustaje sa kauča, pa sa jedva nekoliko polupoteza skide suknju i gaćice.

Neću, neću, zamuckujem.

Zašto? Ne sviđa ti se moje spektakularno dupence? pita ona, a oči joj se cakle.

Ne, samo hoću da ti još gledam lice, kažem. Tako ličiš na svoju majku.

Onu koja je već počela truliti ili neku drugu moju majku? pita ona, dok spušta glavu prema mom krilu.

Kita mi reaguje na pomen truljenja. Sabljasta čvrstoća očas nestaje i ostavlja je u nekakvoj polunabreklosti.

Ona me opet usisava u usta i jezikom ponovo pritišće glavić o nepce.

Spuštam joj obje ruke na potiljak, kao u molitvi.

Iz njenih usta pljuvačka više ne curi, sada lipti i spušta mi se niz jaja, sve do dupeta.

Kita mi je ponovo nabrekla, htio bih je čitavu gurnuti u njena usta, ali se ne usuđujem. Ipak joj polako guram glavu nadolje, nadajući se da će ona shvatiti moju želju.

Umjesto toga, ona blago diže glavu, zadržavajući u ustima samo vrh kite, a onda kreće divljački da je sisa.

Više ne mogu da se suspregnem, s obje ruke joj podižem glavu do svoje, kao vrč i počinjem je ljubiti. Jezici nam divljaju, a kita mi, osjećam to, poskakuje u vrelini.

Pokušavam da je okrenem četvoronoške i zabijem se u nju otpozadi, ali ona mi to ne dopušta, već ponovo obrušava glavu ka mojim preponama.

Samo nekoliko časaka sisanja i počinjem da izbacujem sjeme, čini mi se, u mlazovima koji nikada neće prestati.

Svijet se zamrzava. Vrijeme se zamrzava. Glasovi se zamrzavaju.

Toplina postoji samo na tačkama na kojima se dotiču njena i moja koža.

Otapanje.

Ona se uspravlja i licem se približava mom licu, sa luđačkim odsjajem u očima.

Zabacuje mi glavu unatrag i otvara usta iznad mojih, puštajući da se njihov bjeličasti sadržaj saspe u moje ždrijelo.

Posmatra me, kao da je vidjela čudo. Onda se ljubimo.

Kita je i dalje nabrekla, uprkos pražnjenju.

Hoćeš sad da opslužim tvoju guzu? pitam je.

Neću, kaže ona. Hoću te u sebi.

Polažem je na leđa i ulazim u nju. Na kiti osjećam svaki pregib njene pičke.

Jebem je nježno i metodično. Ona gleda polurazjapljenih usta.

Ja zurim u njeno lice, potpuno isto kao lice njene majke, samo mlađe.

Zašto nemaš još jednu kitu? pita ona. Želim te svuda. Istovremeno, mumla napola razgovijetno.

Ja ubrzavam. Onda usporavam. Pa opet ubrzavam.

Ona me odguruje dlanovima.

Izađi malo, molim te, preklinje me. Hoću samo da ga vidim.

Izložba traje sasvim kratko, jer mi se žuri natrag.

Ponovni ulazak u nju je spektakularan. Čujem cvrčke, mirišem lavandu, čini mi se da ludim.

Dok svršavam ostajem bez daha. Magli mi se. Ne znam šta je s njom, da li je i ona svršila.

To me ne zanima.

Hoću samo da nestane vrijeme.

Padam po njoj i ljubimo se. Kita mi je još uvijek u njoj, treperi i polako se smanjuje.

Volim te, kaže ona.

Ja je ljubim.

Volim te, braco, kaže ona opet.

Šuti, sestrice, kažem nježno. Sad ću ja tebe tješiti.

Ipak je ne tješim. Čuje se zvonce na vratima.

Evo starog, kažem i ustajem da navučem hlače.

Ona se vragolasto osmjehuje.

Šta misliš kako bi se ukočio da nas zatekne u jebačini? pita ona kikoćući se.

Izlazim iz sobe i odlazim da otvorim starom.

Vraćam se u sobu, a ona tek oblači gaćice.

Moram se tuširati, kaže. Sva sam ljepljiva od tebe.

U prolazu me hitro poljubi u obraz i vrckajući guzom odlazi u kupatilo.

Ja odlazim u dnevnu sobu. Stari sjedi na kauču i lista novine.

Hoćeš kafu? pitam ga.

Neću, daj mi nešto žestoko, umoran sam, kaže on.

Sipam mu kruškovaču, sebi ne sipam ništa. Poslije onakve jebačine neću ništa da pijem, osjećam se kao mitsko biće kojem nisu potrebni ni hrana ni piće. Zapalio sam cigaretu i sjeo kraj starog na kauč.

Malo smo šutjeli skupa, a zatim ga ostavljam s novinama.

Vraćam se u sestrinu sobu, ona tamo trlja kosu peškirom.

Prilazim joj s leđa i utiskujem joj poljubac na vrat. Ona se pravi da me ne primjećuje.

Moramo biti pažljiviji, kaže ona. Neću da se stari sekira, pogotovo sad kad je mama umrla.

Ama šta se ima sekirat? pitam skoro ljutito. On bolje i od tebe i od mene zna da sam ja usvojen.

Šuti, kaže ona. Čuće te. Uostalom, on ne zna da ti to znaš.

Ja se počinjem smijati.

Šta je smiješno? pita ona.

Ništa, kažem, samo sam zamislio kako bi se sablaznile tetke koje ne znaju obiteljsku tajnu kad bi saznale da te jebem.

Sada se i ona kikoće.

Onda se hitro spusti na koljena pa mi zabije lice, posve nalik na majčino, pravo u prepone i zatrese glavom, kao da njuši nešto.

Uspravi se i kaže – bolje da ne saznaju. Da znaju kako me jebeš, poželjele bi i one malo.

Unroll please @threadreaderapp