Thread by @elisbektas

легенда о сивом и црном вуку

касам био посве ситно џете од влашичких сам чобана чуо да имају сиви и црни вук. они су их тако разазнавали ал не по бојама веч по својој чуди. сиви уџе у тор па тихо прикоље једно шиљеже и одвуче га да се остале овце непрепану. црни вук уџе и покоље

све шта стигне и рашчеврта мало утробе од једне овце па оде да неџе друго чини исти зулум.
јасам још у тој невиној џетињој доби слутио да та прича има неку страшну а посве истиниту поуку ал је нисам схватио све док се нисам почо смуцат по главним градовима попут сарајва и

београда и приштине ал вам ту поуку нечу казат јер да ми нечете виероват а и да ми повиерујете опет ништа сњом учинит неморете и зато нечу да се сутра говори унаоколо ено нам кепи товари бескорисне поуке на грбачу ал зато чу вам испричат какое легенда о сивом и црном вуку још

једном ускрсла у мом животу и то у оној безбрижној младеначкој доби кад нам се све осим школе чини некако узвишено и вриедно труда. одем на влашич са неким своим ахбабима да горе дочекамо нову годину а стару да стрмекнемо низ пакларево па горе упознамо некакво синпатично

друштванце из сплита сачињено од бучних и ведрих младича и ко северина синпатичних ал још љепших џевојака тек нешто старијих од нас. навече смо пили неко кухано вино и разговарали о темама о коима су млади у социализму иначе разговарали. у жељи да некако конпензирам заостатак у

годинама и да некако привучем пажњу згочушних спличанки ја одлучих да се правим паметан и да им причам истините приче из зенице које сам за ту прилику измислио. пошто оне нису баш разумиевале приче из некад узаврелог а тад веч укислог града ја одлучих да им исприповиедам древну

легенду влашичких чобана о сивом и црном вуку кои се неразликују по боји веч по својој чуди. тое била мудра одлука јер дае та прича привукла пажњу спличанки које су ево вако рашириле очи баш ко да се плаше да че однекуд искочит црни вук и поклат их ко шиљежад. ондае једна

спличанка упитала

- а јел могуче уочит разлику измеџу сивог и црног вука прие но што начине покољ невиних?

ја нисам знао одговор на то питање и таман сам почо смишљат неку лаж а један ме ахбаб кои је веч тад показиво склонос ка национализму и другим штетним друштвеним појавама

претече казавши

- јес могуче. сиви вук је осунечен а црни ние

ја претрнух од стида што он говори таке ствари пред џевојкама из сплита а биче и дасам се зацрвенио само што се то у полумраку влашичке колибе ние могло уочит. онда сам реко овом свом ахбабу

- болан небио како те ние стид говорит таке ствари пред џевојкама?

ја сам мислио да че он казат само нешто кратко и неодреџено ал пошто гае самоток веч био узо под своју влас мој ахбаб кои је веч тад био помало националис се накашља па вако каза

- што би ме било стид? овај је одговор положено сиеме асоциативног низа кои че пробехарат и своје слатке плодове дат у будучности

ја му таман кренух казат да би требо оставит самоток и отич да прилегне јер да више незна шта прича кадли га једна згочушна спличанка упита

- а какав је то асоциативни низ и какви су то плодови што че се брат са његових грана?

мој ахбаб се некако пролетерски насмиеши и вако јој рече

- па ево вако, кад нека од вас некад у будучности буде виџела осунечену халатку из њене че подсвиести одмах полечет радосни узвик

- ево мог сивог вука! па се нешто мислим, можда се и мени посречи да некад у будучности будем тај сиви вук џегод у заострогу ил у трогиру

јасам дотад мислио да се халатке несмиу спомињат пред џевојкама јер да се тако вриеџа њихова иманентна чеднос и неморем вам описат каква се

сиенка превукла преко моје безбрижне младеначке душе касам схватио да се згоџушне спличанке кикочу и гледају овог мог ахбаба са некаквим одбљеском у очима. тое био један од првих а свакако и један од најјачих феноменолошких и искуствених земљотреса у мом животу чије сам посљедице

још дуго отклањо но те вечери ни мој ахбаб ни ја нисмо се окористили његовом домишљатом дрскошчу јер да су њега веч наредне двие чаше самотока послале на спавање а јасам био неупотребљив упркос соковима који су текли кроз моје тиело попут горске буице јер да једноставно нисам

знао шта се ради са џевојкама које су показале наговиештај да баш и нису чедне кошто сам ја виерово. идуче године мој ахбаб и ја смо отишли у рат умиесто у заострог ил трогир тако да ние било прилике да узберемо барем по један сласни плод са асоциативног низа што га је он засадио

те бајковите влашичке ночи ал ја нисам жалио због тога. ил можда јесам ал се више несиечам тога но данас засигурно више нежалим. немам кад жалит јер да настоим избјеч плодове кои падају са неких других асоциативних низова и жемске и мушке чељади да ме непогоде углаву што ниуком

случају неби било угодно јер да ти плодови нису сласни сочни и меснати веч су више нако ко кокос ал повелик

Unroll please @threadreaderapp