Thread by @zivojin

Београд је, 1931. године, имао око 300.000 становника, а те године кроз Железничку станицу прошло је око 18 милиона путника. Возови су ишли 110 км/ч.

Beograd je bio kandidat za Olimpijske igre 1948. godine!
Kada je general Svetomir Đukić, potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog odbora i član Međunarodnog olimpijskog foruma, skoro na svoju ruku, 1936, prijavio Beograd za organizaciju petnaestih olimpijskih igara 1948. godine

i ta kandidatura bila prihvaćena, nastala je opšta pometnja kod nas. Većina sportskih saveza se izjasnila protiv toga jer su smatrali da ne postoje uslovi za uspešno izvođenje tog zadatka, dok su pozitivan odgovor dali:

Jugoslavenski nogometni savez, Jugoslavenski veslački savez, Jugoslavenski zimsko-sportski savez i Savez sokola Kraljevine Jugoslavije.

Петнаест уметника, тридесетих година прошлог века, успело је да сагради велелепне виле у Београду од продаје својих дела:
⏬
Урош Предић - Жоржа Клемансоа 29
Ђока Јовановић - Скерлићева 6
Лојзе Долинар - Професорска колонија
Тома Росандић - Миодрага Давидовића (Сењак)

Бора Стевановић
Васа Поморишац
Пера Палавичини - Теодосијева 6
Бранко Поповић
Иван Радовић
Станислав Беложански - Јанка Вукотића 6
Драгомир Глишић
Сретен Стојановић
Младен Јосић
Стева Тодоровић
Иван Мештровић

Коста Главинић је четири пута био градоначелник Београда, освојио је треће место на свету за своју иновацију, а многи паркови у Београду су његова заслуга!

Тридесетих година прошлог века министар финансија Краљевине Југославије је смањио таксе таксистима у Београду, а они се окупили и поворком уз сирене одали му захвалност.

Од 1920-1935. у Београду је изграђено 6500 већих и мањих зграда, палата и вила, а само 1932. године подигнуто је 695 објеката!

Народно позориште у Београду изграђено је, 1869. године, за четрнаест месеци и десет дана!

Тридесетих година прошлог века у Београду је радило 18 биоскопа: „Врачар“, „Луксор 1“, „Луксор 2“, „Уранија“, „Славија“, „Колосеум“, „Коларац“, „Касина“, „Авала“, „Корзо“, „Балкан“, „Новаковић“, „Рекс“, „Метропол“, „Триглав“, „Централ“, „Гатер“, Корзо Земун“.

Телефон са бројем 1, у Београду 1889. године, добио је Љуба Бојовић, уредник ,,Брке”, али уз невиђену перипетију и заврзламу!

Први клавир-штимер у Београду, појавио се 1850. године, звао се Имро Шпеновић, био је слеп.

Средином 19. века, Београд је имао 4 извора минералне, лековите, воде:
Минерална вода у селу Вишњица 15 C°,
Минерална вода у селу Калуђерица 20 C°,
Кисела вода у Рипњу,
Слана вода између Роспи ћуприје и Карабурме која је у 1 литру имала 12 врста сумпоро-киселог калиоксида. ⏬

Ову последњу воду је пронашао и препоручивао Београђанима др Јосиф Панчић, али је глас његов остао „као глас онога који је викао у пустињи”.

Овај вечерашњи низ завршавамо у кафани, и то не у обичној већ у првој кафани у Београду са европском кухињом, коју је 1843. године отворио Швајцарац, Петар Кораи. Звала се „Код златног крста“.
Лаку ноћ!
NestvarnoAstvarno.rs