Vučić se useljavao u stan od 117.48 m2, dobijen kao nagrada za gušenje slobode medija 22.12.1998., rešenjem br. 360-2686/98-01.
Vulin je dezertirao na Izbor za mis sveta na Sejšelima, a potom kačio mete na grudi narodu kome danas iste kači na čelo.
Posle 2.300 vazdušnih udara, 420.000 projektila, 2.500 ubijenih civila, 1.000 ubijenih vojnika i policajaca, 1.650 nestalih, 230.000 prognanih, štete od ~100 mlrd. $, ekocida, vađenja organa i osiromašenog uranijuma... pričaju nam o razgraničenju !!!
Dok su Šiptari vadili Srpske organe, naša sadašnja i tadašnja vlast je vadila pare na strane račune i pljačkala Zemun.
Popovi su kadili, a retki narodu pomagali.
Gajili smo smrt kao domaću životinju, ne sanjajući da ćemo još morati da se izvinjavamo.
Opozicija je tad uživala veliko poverenje, za razliku od danas, a čekala je 3 mudraca za Zapada i znak na nebu koji nije videla od krstarećih raketa.
Novine su postale crna hronika sa vremenskom prognozom, gradovi zgarišta, a civili kolateralna šteta.
Ginulo se u kući, na poslu, u vozu, na mostu, u podrumu, na noši, u autu, na pijaci...
Ginuli su mladi, stari i nerođeni, razvedeni i tek venčani, a niko da skine burmu sa raznetog prsta i odnese je inicijatorima celog zla da sa njom prstenuju snahe.
Pesme je zamenilo naricanje, "Laku noć deco" sirene, igrališta podrumi, svadbe grobovi, a prve ljubavi rovovi.
Dok su od vlasti postajali vlasnici, Oni su nam govorili da pobeđujemo.
Dogovorili su kapitulaciju i poraz su nam predstavili kao pobedu.
Dok čitamo lajnu, hiljade ljudi koji su se borili za Kosmet trune pod zemljom ili se oseća izdatim od strane većine naroda koji nije prstom mrdnuo da im pomogne posle rata, već su zagazili liniju manjeg otpora, sa Kosmetom u srcu i vajdicom u džepu.
Danas naše majke nemaju više dece za rat, jer nekad srpske majke (ne mislim na AV, Cecu i Nedića) nisu volele svoju decu pa su ih slale da ginu.
Ali ovaj rat nije protiv ljudi već protiv sistema koji je prijatelj svake vlasti, a neprijatelj naroda.
Dok danas lamentiramo nad kostima predaka koji bi umrli od stida da nas vide, mi smo podeljeniji nego ikad.
Podeljeni između vajdice i šetnje, kao da sutra ne moramo koegzistirati u istom sistemu koji konstantno ne menjamo.
Do ujedinjenja !
-Kraj-