Živimo u zemlji gde je život toliko jeftin da je preskupo živeti, gde se vlast bori protiv bele kuge otimanjem dece, gde kukamo o trgovini organima dok se celi ljudi prodaju stranim investitorima i gde se narod pravi mrtav jer u tome vidi šansu da ućari vajdicu i preživi.
Živimo u zemlji gde nema para za lečenje dece koja umiru, a ima za Dodika i SPC jer je njihov osmeh važniji od osmeha bilo kog deteta.
Gde jedni gube sve ako odu sa vlasti, a drugi ako im plata kasni dan i gde su snage reda gluve na vapaje naroda kog pljačkaju razbojnici.
Živimo u zemlji gde za svaku vlast glasaju oni koji imaju najmanje benifita od iste, gde glođemo koske partizana i četnika dok se političari slade plodovima rada naših nerođenih potomaka i gde postajemo gluplji, mračniji i siromašniji, a crkva mudrija, svetlija i bogatija.
Živimo u zemlji gde ćemo uskoro bez Šiptara sami prodavati organe da bi preživeli, gde narod od ukradenih miliona ne vidi pokradene milijarde, gde nam političari izgledaju kao da ih je Bog pijan pravio u Minecraft-u i gde su nam svi viši ciljevi u visini sopstvene guzice.
Živimo u zemlji gde je lakše postati doktor nauka nego zakazati kod doktora, gde se pobede sportista koji ne plaćaju porez u Srbiji veličaju kao da donose 1000 kalorija po stanovniku i gde nas politikanti 30 godina toliko plode da smo prestali da razlikujemo nijanse sive.
Živimo u zemlji gde se unuci šalju u inostranstvo očekivajući da za penzije zarade oni što su ostali u Srbiji, gde su aplauz za sendvič i bezmuda šetnja zamenili borbu za kolektivno dobro i gde uz pomoć religije usaglašeni cvetaju feudalno uređenje i kvislinška ideologija.
Živimo u zemlji gde je kurcobolja metastazirala hraneći se obrazom i dupetom nebeskog naroda koji ne želi da preuzme odgovornost za svoje loše izbore.
Gde pare iz budžeta nestaju brže nego himen na maturskoj večeri dok malobrojni obaraju slona snagom misli i brzinom puža.
Živimo u zemlji gde nastaje pustinja iako nema nafte, gde radnici i poljoprivrednici postaju budući emigranti, gde je osiromašeni uranijum manje štetan od obogaćenih političara i gde vlast za noć može da sruši celu ulicu i poseče stotine stabala, a preko dana ne radi ništa.
Živimo u zemlji gde se narod brže odriče borbe nego premijerka šampona, gde su mozgovi i gradovi sve prazniji dok su granični prelazi i džepovi vlasti sve puniji i gde prepošteni narod koji upornije brani svoje zablude nego uspehe bar deceniju aminuje svaku nepoštenu vlast.
Živimo u zemlji gde bi uvođenjem poreza vernicima bilo najviše ateista, gde narod lakše menja stavove sa ćarom u džepu nego sa cevi na čelu, gde ćemo uskoro vlasti plaćati penale što zivimo loše u zlatnom dobu i gde je komunistički pendrek bio 30% kraći od ovog demokratskog.
Živimo u zemlji gde svi žele instant rešenje birajući manje zlo, a neshvatajući da su nas baš ti izbori odveli u trodecenijsku agoniju.
Gde unutrašnju i spoljnu politiku vode stranci, tj. kolonijalni upravnici koji na vlast dovode pljačkaše u kojima naš narod vidi spasioce.
Živimo u zemlji gde je crkva repetitor do Boga, a udaljavanjem od nje vera opada kao WiFi signal, pa se vara, krade i vrši nasilje u porodici koje pere grančica Badnjaka na braniku.
Živimo u zemlji gde neće biti bolje sve dok mi ne postanemo pametniji i hrabriji.
- Kraj -