Thread by @AnaYorke

Pop muzika je često samo odraz trenutnog društvenog uređenja i kulture neke grupe/nacije, ali u situacijama u kojima izvođač uspe da se izdigne iznad aktuelnih normi, prerasta u vrhunsku umetničku formu koja može da postavi nove standarde za mase.

Ovo je thread o Zdravku Čoliću

Iako dominantno pevač pop muzike sa radija, Čolić je svojim desetinama hitova uspeo da obeleži živote više generacija ex-jugoslovena i do danas se njegova publika na koncertima broji u stotinama hiljada, starih i mladih ljudi raznih profila, žena i muškaraca.

Zašto baš on?

Razlozi neverovatnog uspeha i gotovo nečuvenog, univerzalnog obožavanja njegovog rada, nisu samo muzički (čak su najmanje muzički). Za početak, ljudi dubioznih ideologija kojima je on uglavnom samo drag, vole ga jer mu je muzika zabavna i pevljiva. Ovde se završava njihova priča.

Za sve ostale, odnosno (primera radi) žene koje su željne ravnopravnosti polova i toga da budu nečiji jednak partner, a ne puki "predmet požude" za jeftinu fetišizaciju, kao i muškarce (i žene) koji žele da se uklone od nasilne ideologije ratovanja i patrijarhata, Čolić je ikona

Zdravko Čolić do danas ostaje JEDINI muškarac pevač popularne muzike u ex-Yu koji nije iznedrio NIJEDAN mizogin tekst u kome se žena svodi na statistu, puki predmet za muškarca da u nju zija ili, u najboljem slučaju, vrtirepku koju treba osvojiti. Žene ga zbog ovoga obožavaju

Drugi pevači, može to biti bilo ko, Hari Mata Hari, Haris Džinović, Dino Merlin, zatim Bijelo Dugme, Đorđe Balašević, čak i Bajaga (doduše drastično manje od ostalih) odaberite bilo koga, nisu poznati po zdravorazumskom i ravnopravnom tretiranju žena

Za neke od njih žena je simpatična konobarica kojoj se dodvoravaju, opaka zavodnica zbog koje se odaju kafani (mučeni), rospijetina koja ih je "u crno zavila", ili možda osoba koju vrednost ima samo kad je "najbolja" (da su najbolje žene uvek pored nas?!)

Ovi trivijalni, ali opasni arhetipi svojstveni regresivnim patrijarhalnim društvima, najpotentniji udarac zadaju upravo preko naizgled benignog popa. Jer ne postoji ništa bezazleno u stihovima tipa "Moji drugovi, odavno, kuce imaju, samo moja kuća je bez krova prokleta bit' ćeš-

ooooooo, ako ima Boga, u paklu gorit' ćeš"

Iako su ova i mnoge druge pesme sastavni deo regionalnog folklora, one ne promovišu ženu kao ljudsko biće i osobu za sebe; u njima žena postoji kao eventualna dopuna ili uzrok za neko stanje muškarca. Kod Čolića to nikad nije bilo tako

U svim Čolićevim tekstova (odaberite bilo koji), žena NIJE uzrok njegove nesreće, "iskonskog bola", žena NIJE odgovorna za to što se on propio (a nije se nikada propio, jelte), potukao, zato što ju je varao/tukao, žena nije objekat koji njemu služi kao izgovor za jezivo ponašanje

Ne, u Čolićevom svetu žena je - ljudsko biće, i to izuzetno voljeno ljudsko biće od krvi i mesa, koje postoji samo na svome u ravnodušnom univerzumu i ne "služi" muškarcu, eventualno postoji naspram ili pored njega. I to je za mnoge žene razlog što obožavaju Čolićevu liriku

Ovo je naročito interesantno zato što je njegova muzika ekstremno folklorna (o tome ćemo kasnije) - kao takva, BALKANSKA muzika do srži, bilo je očekivano da bude anti-nežna i daleko više autodestruktivno otužna nego što jeste. On je samim subvertovanjem toga već ušao u legendu

Najbliže što je Čolić ikada došao tradicionalističkom pogledu na ženu jeste tekst "Kao moja mati", ali i tu se majci kao "kraljici i sluškinji" njegovog oca obraća u visoko prenesenom značenju i bez degradiranja nje kao osobe (priča samo o njihovom odnosu)

U svojim pesmama Čolić NIJEDNOM ne vređa žene, ne okrivljuje ih zato što je "rusvaj pravio", ne postavlja se kao da imaju ikakvu obavezu, moralnu or otherwise, njemu da služe i da mu se nađu. Za njega svaka žena ima sopstveni identitet, koji ne zavisi od njegove interpretacije

U tom smislu Čolić je prvi visoko populistički balkanski feminista, muškarac koji peva gotovo isključivo o ženama, ali na način koje žene oslobađa i ne zahteva ništa od njih

Čak jedan od njegovih najvećih hitova, "Zagrli me", navodi:

Ne trebaju tebi, draga
Ove pjesme, ove rime
Najviše je što se može
Zagrli me, zagrli me

Ova strofa se može uzeti kao vrhunski primer muškarca koji bez samosažaljenja priznaje da nije superioran i "glavni"

Dalje, Čolić je apsolutni heroj radničke klase - u svim svojim tekstovima, čak i ličnim javnim nastupima, Čolić naglašava da njegova sreća ne zavisi od novca i ima čak i naivno romantizujući osvrt na besparicu, uprkos kojoj nudi ljubav i "sebe"

Tokom čitave karijere se publici uvek (zaključno sa prethodnim vikendom u Areni) obraćao sa "rajo" i pisao tekstove koji se jasno suprotstavljaju poretku i ideji uspeha koji se zasnivaju na novcu; njegov rad je fokus uvek stavljao na nematerijalno
Tu je takođe u izuzetnoj manjini

Pošto je thread odveć predug, a o ovom čoveku se toliko toga može (i treba!) reći, poslednje, ali ne najmanje važno - Čolić je JEDINI izuzetno populani čuvar kompletnog balkanskog folklora i tradicije koji istima daruje novi život, ali u novom, manje patrijarhalnom ruhu

Od svih popularnih ličnosti Balkana i ex-Yu, Čolić je jedini koji je uvek insistirao na tome da se u njegovoj muzici i tekstovima nađu i jasno vide elementi SVEGA, od bosansko/otomanskog, preko makedonskog, srpskog, romskog folklora, i mnogo dalje

I to ne na način na koji Bregović ubacuje svašta razonode radi, već zbog očuvanja tih kultura i ujedinjenja istorija regiona. Čolić je jedini pevač sa 70+ hitova kome je jedan od najvećih ponosno otpevan na - romskom (Čaje šukarije) - i to prepevan, kao omaž Esmi Redžepovoj

Čolić je uvek rado u svoja dela ubacivao tekstove i fraze iz različitih regionalnih jezika, da ne pominjemo večite "zanimljive geografije" u njegovim pesmama, kada naglašava kako i koliko putuje svugde, slikajući sliku jedinstvenog, nerazbijenog regiona i srodnih kultura

P.S. Naposletku, Čolićeva benevolentna antiratna ideologija, koja je itekako prisutna u njegovom radu (iako on na prvi pogled deluje apolitično), jedno je od njegovih najvećih dostignuća kao stvaraoca. U svojim pesmama Čolić peva o ženama iz celog regiona (zaključno s Mađarskom)

I o lepotama čitave bivše Jugoslavije i njenih naroda, takođe, možda čak i posebno nakon ratova. Činjenica da je pesmu "Esma", koja jasno govori o bosanskoj muslimanki, napisao 2013. (hvala na podsetniku, @ZojaKu), svedoči o njegovoj želji za međunacionalnom ljubavlju i skladom

@ZojaKu Primera radi, njegov album Kad bi moja bila, izdat 1997, nakon sedam godina odsustva sa scene zbog ratova, za završnicu ima "Majsko sunce", pesmu napisanu u tradicionalnom duhu srpskog folka i lirske poezije - tekst za tu pesmu napisala je Marina Tucaković.

@ZojaKu Do danas, i nakon POLA VEKA karijere, Zdravko Čolić ostaje dostojanstven izvođač divno napisanih ljubavnih pesama koje u sebi nose nit istorije čitavog jednog regiona i nadopunjuju je progresivnim idejama.

I još je jebeno vrhunski pevač, a i muzika mu je dosta dobra.

Sjajno.

@ZojaKu E, da, i još ovo - Čolić je takođe prvi lokalni kritičar pristojnity elitizma, pošto u "Pusti, pusti modu" peva, pa, već znate šta sve, i onda kaže "Kud' bih s tobom, osim u teatar", kritikujući elitističku nedodirljivost i otuđenost buržoazije na posprdan, ne-mizogin način <3

@ZojaKu A što se manira ovog čoveka tiče, zaboravih da dodam jedan od najbitnijih podataka - 1975. je na Hit Paradi pobedio pesmom "Ona spava"(autor Kornelije Kovač), posvećenoj Milici Kostić, koja je skočila sa 11. sprata kako bi se spasila od silovatelja. Ova pesma ga je i proslavila