истинита и поучна приповиес о ситном џилкошу харету
био у зеници у свој вакат један ситни џилкош харе кои нит је хтио учит школе нит је хтио каква посла тражит веч је само тако крао богу дане па ни у том послу ние био одговоран и дисциплинован нег би га један дан веч од раног
јутра могли виџет у касии са коктом испред себе а сутрадан би из куче изашо тек кад прва смјена изаџе из жељезаре и једино никад ние каснио на пројекцие бруслијевих филмова у кину металург нит на поночне пројекцие ероцких филмова у кину дваесдевети новембар и колко је познато
харе током година ние изосто ни са једне од тих пројекциа а пошто су на репертоару била само три филма и то хопацупа у кревету и грчке смоквице те емануела харе је научио напамет сваки кадар тих умиетничких остварења што му је у одреџеним друштвеним круговима осигурало неформални
непосредно након горког искуства са плажа око денкерка и у напетом ишчекивању почетка битке за британиу и обране острва од герингове зрачне армаде премиер и шеф ратног кабинета винстон черчил наложио је надлежним службама да обезбиеде довољне количине црних вреча за трупла
погинулих у бонбардовању ко и сандука за њихове сахране јер дае винстон помно пратио развој војне технике и војних концепата пае тако разумиевао дае герника само наговјештај ужаса кои у модерном рату очекује цивилно становништво а ушта су се веч били освједочили становници
варшаве или ротердама па он стога ние хтио да уз сву муку живота под свежњевима бонби из хајнкела дорниера и јункерса лондонци морају још и гледат тјелеса погинулих наслагана на гомиле и чекат да се градом уз све недаче прошири још и куга а ми данас управо зафаљујуч таким
питањем дезертерства у ратним сукобима нисам се пречерано детаљно бавио а поготово нисам обављо конпаративна истраживања те вам стога неморем казат кои су ратови тиеком посљедњег стољеча имали највишу стопу самовољног напуштања и бјекства из јединица
ал уопче небих био изненаџен кад би се испоставило дае то овај наш задњи рат за распад југославие а то своје убјеџење темељим на непосредном увиду у статистику о случајевима дезертерства и расписаним потјерницама у зони одговорности тречег корпуса армие рбих и чисто сумљам дае у
другим корпусима те у другим војскама које су се овуда гонбале стање било ишта боље ако ние било чак и горе јер да зеница ко највечи резервоар војничког материала у тречем корпусу ипак ние била у зони активних борбених дејстава пае стога уњој било и мање разлога за бјежање из
један визионарски приедлог за темељну и радикалну реконструкциу гласачког процеса
постојече технике и процедуре изборног процеса односно самог процеса гласања на бирачком миесту одавно су изгубиле сваки смисо и сврху и претвориле су се у костиме из позоришног реквизитариума
путем коих се глумци претварају у краљеве и принчеве и витезове и у друге јунаке ал и даље остају само тречеразредни глумци из сиротиљског провинциског театра кои немогу преварит ни ситну џецу у публици па касе појаве на бини та џеца невичу ево храброг витеза кои че савладат
аждаху и спасит принцезу веч вичу ено оног челавог што нам неда играт лопте иза гараџе па нам је стога вакат признат самима себи дае куцно задњи час и да че веч шјутра можда бит прекасно ако још данас неначинимо неке радикалне промиене како би изборном процесу вратили младалачку
страшна и поучна приповиес о ненаданом сусрету са једним језовитим и неопростивим гриехом штосам га починио у младости
има томе и више од десет година касам једне вечери у чаршији срео школску другарицу коју нисам виџео годинама па се обвеселишмо једно другоме и одошмо на пиче у
оближњи локал у ком нам крај разговора и пича сахати протекоше ко да имају крила те нас тако фајронт скоро изненади и прекиде тамам касмо завршили са претресањем и трачањем наших разредних другарица и касмо требали преч на трачање наших другара из разреда па поштое веч било касно
и још је некаква метиљава и досадна кишица почела падат ја јој предложих да одемо до мог стана и још мало продужимо тај ненадани и радосни сусрет уз угоди разговор и бутељку вина ал моја другарица размисли само пар часака о мом приедлогу па заврти главом ево вако и каза - нечу -
протохумски је прилично развиен и дочеран језик а они склонији неумјереним похвалама рекли би и савршен што би несумљиво било пречеривање но усваком је случају на путу ка савршености далеко одмако од тих ваших малих и смиешних језика јер да он немора стално
застајкиват и питат за пут нит насеби тегли самаре пуне идентитета и ропске послушности но ја ту и тамо чак и протохумском језику пронаџем понеку махану меџу коима је једна озбиљнијих то штое уњему именица мјесец мушког рода штое сасвим прифатљиво за календарски миесец ал уједно
и посве накарадно кад том рјечју треба означит оно префињено и дражесно небеско тиело ког су умни хелени звали селена а разборити латини луна јер да су прецизно разумиевали да то што нас мами таком силином и толко збуњује веч тисучама и тисучама година море бит само жемског рода