Milutin Milanković se brijao dva puta dnevno. Pre posla i pre spavanja. Jutarnje brijanje iz poštovanja prema kolegama i studentima, a večernje prema supruzi Hristini Tinki Milanković koju je voleo do vasione, i više.
Тинка га је спасила из логора у Нежидеру.
„Некако пред Митровдан позваше ме у канцеларију Управе логора, која се налазила поред улазне капије. Кад ступих у њу, застадох као укопан:
преда мном стајала је Тинка. Млади официр, помоћник команданта логора, рече нам озбиљним
гласом:
‚Имам наређење да вас не остављам саме
и да слушам шта говорите. Имате свега пет минута
за разговор.’
Збуњени, не знадосмо чиме да почнемо. Онда
полетесмо једно другом у наручје и ударисмо у
плач.
Официр нас посматраше сажалително, и када
не престадосмо да плачемо, рече:
‚Ваш разговор је песма без речи; разумем га.
Знам да нећете говорити о војним тајнама, зато
се служите слободно вашим језиком.’ И повуче се
дискретно у ћошак, седе за сто и поче да преврће
неке списе.
Тинка ми причаше...
‚Дођох у Беч и овамо да те обиђем. У Бечу је и
ујка-Васа са својом породицом. Полицијске власти
Осека саветовале су му да се оданде склони.’
‚Па шта сад намераваш?’
‚Да те одавде избавим.’
‚Кроз ову капију није изашао ниједан од заробљеника.’
‚Не сме се седети скрштених руку,
а мени не
може забранити нико да бринем за тебе. Мољакаћу.’
‚А кога да мољакаш?’
Погледах је. Убрисала је сузе и стајала одважно
преда мном...“
Након Другог светског рата, Суд части Београдског универзитета, процењујући подобност
Милутина Миланковића за нови поредак, донео
је карактеристику „врло стар и о неком његовом личном развоју нема ни говора... по политичкој оријентацији припада познатој математичкој клики...
марксизам-лењинизам уопште не познаје нити показује какав интерес. Сматрамо да је наш политички непријатељ и да ће као такав умрети. Може се искористити као наставник и научник“
Био је астроном, геофизичар, климатолог,
математичар, инжењер грађевине, проналазач,
први доктор технике међу Србима, универзитетски професор и књижевник. Први је израдио карту климатских промена и календар.
Светска наука уврстила је Милутина Миланковића међу пет највећих научника 20. века, а НАСА међу 15 умова свих времена који су се бавили планетом. Добио је кратер са својим именом на Месецу и Марсу као иастероид под називом 1605 Миланковић.
Европско геофизичко друштво установило је 1993. медаљу „Милутин Миланковић“. Најцитиранији је српски научник свих времена, а током педесетих година прошлог века, скрајнут на свеопште маргине, није имао пара да купи себи нови капут. #НестварноАстварно
Кажу да се те јесење ноћи, 1914, прст пред оком није видео од невероватне кише. Наша војска је била смештена поред набујале мутне Дрине. Ни сплавари тих дана нису хтели да возе.
Јунак ове кратке приче која следи је из Ваљева, одличан пливач, мајстор свог заната. ⤵️
Капетан га те ноћи позива и пита да ли може да преплива Дрину и извиди ситуацију на другој страни, код непријатеља - другог војника за тај задатак немамо!
Питање није било ни завршено, а херој ове приче је већ био на обали спреман да ускочи у хладну воду.
У последњем тренутку капетан угледа да се на војниковим леђима налазе два велика котура телефонске жице тешких колико и он сам, а за посајом маказе.
- Где ћеш са том жицом војниче?
- Г. капетане, када већ идем бар да направим посао, или ћемо нешто сазнати или се ја нећу вратити.
Hej Sloveni
Davne 1834. godine, u vreme panslavistikog pokreta, Samuel Tomašiku, Slovaku po nacionalnosti, svidela se melodija poljske pesme „Jeszcze Polska nie zginelapiše“.
*Ostanite uz ovaj tvit jer sledi interesantna priča…kako kome...
Samuel, te godine u Pragu, piše tekst nove pesme i naziva je „Hej Slovaci“, istu posvećuje svim Slovenima i „lepi“ je na pomenutu melodiju, te menja naslov u „Hej Sloveni“. Pesma počinje da se peva među slovenskim narodima, Slovenci od 1848.
Tokom Drugog svetskog rata ova pesma, uz modifikaciju reči, postaje svečana pesma u svim prilikama, a svirana je i u „najsvečanijem trenutku“ 29. novembra 1945, na Ustavotvornoj skupštini…
Београд је, 1931. године, имао око 300.000 становника, а те године кроз Железничку станицу прошло је око 18 милиона путника. Возови су ишли 110 км/ч.
Beograd je bio kandidat za Olimpijske igre 1948. godine!
Kada je general Svetomir Đukić, potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog odbora i član Međunarodnog olimpijskog foruma, skoro na svoju ruku, 1936, prijavio Beograd za organizaciju petnaestih olimpijskih igara 1948. godine
i ta kandidatura bila prihvaćena, nastala je opšta pometnja kod nas. Većina sportskih saveza se izjasnila protiv toga jer su smatrali da ne postoje uslovi za uspešno izvođenje tog zadatka, dok su pozitivan odgovor dali:
OD BALTIKA DO SAVE
„Živeti se ne mora, ploviti se mora”
Negde početkom 1936. godine, veselo beogradsko društvo je uživalo u kafani slušajući priču Dimitrija Vasiljeviča Sirotkina (1864-1953) o njegovom životu u Carskoj Rusiji pre Oktobarske revolucije,
gde je kao jedan od najvećih brodovlasnika, u čijem je posedu bilo više stotina brodova, zauzimao značajne pozicije i igrao važnu ulogu u poslovnim krugovima, te je čak bio i gradonačelnik Nižnjeg Novgoroda od 1913. do 1917.
(sledi interesantna priča ⬇️)
Dolaskom u Srbiju, ovaj multimilioner i vlasnik više rudnih koncesija zlata širom Evrope, nije klonuo duhom već je odmah od čukaričke opštine uzeo u zakup plac na početku Makiša i tu pokrenuo radionicu za izradu brodova iz koje je već 1923. izašao prvi motorni čamac „Kosta”
Prvi srpski lekar u borbi protiv kuge, i berbera
Krajem 1762. izbila je kuga u Beogradu, te je vrlo brzo prešla i u Vojvodinu. Austrijske vlasti, da bi sprečile dalje širenje, zabranile su svaka okupljanja i dešavanja, a čelnici Novog Sada su lupali glavu - šta dalje činiti!
⬇️
Ipak, našlo se privremeno rešenje. Doneli su odluku da iskopaju opkope (rovove) oko grada i zatvore sve kapije. Stanje je bilo vrlo ozbiljno.
U jednom trenutku, tačnije 29. novembra 1762, neko od čelnika se setio da u gradu imaju lekara, i da je to u stvari prvi srpski lekar, tada jedini, koji je inače medicinu završio u Nemačkoj par godina ranije i nastanio se u Novom Sadu - Jovan Apostolović (1731-1770).