Thread by @elisbektas

какое пропала кепиева дилерска кариера

јутрос сам се пробудио хујав и још ме та хуја држи а сачу вам ево реч и шта јој је разлог. нељутим се ја на фејсбук што ме метно у виртуелни зиндан на три дана јер да ко досљедни легалис беспоговорно прифачам правоснажне одлуке надлежног

суда ал сам љут насебе што сам и ја дио ове заједнице отуџених која се од илузионистичке преставе слободе претворила у пионира неког будучег тоталитаризма. хочу реч вриеџа ми мало разум то што сам се завршио на овој платформи која је своје функционисање почела уреџиват по

инперативима површног и профитног прагматизма занемарујуч при том начела која су вишекратно потврџена и доказана ко кондицио сине ква нон за устројавање и функционисање било ког друштвеног система кои се мора администрират путем правде у виду неких прописа што их ваља слиедит и

неких санкциа за оне кои се о те прописе оглуше. то што фејсбуков алгоритам ние био устању разлучит сатиру од говора мржње и штое та декларативно либерална и прогресивна друштвена мрежа мене санкционисала због тога што сам стао у одбрану права чак и њеног власника изругујучи се

ксенофобији и назадности те затуцаности све то могу прифатит ко џетињу болес која че ускоро бит изљечена па че ти алгоритми постат мало софистициранији премдае брзоплето увоџење у употребу ових несавршених и даље срамотно па и одвратно за један економски субјект кои обрче

милиарде и кои би ипак моро бит мало озбиљнији и одговорнији од удружења граџана које су отели ванземаљци. вриеџа ми разум и то штое фејсбук за прекршај говора мржње прописо санкциу у виду три дана ограничења права на оглашавање јер дае то кратковиди формализам и бирократизам кои

је дошо главе многим другим друштвеним оквирима. ако нетко сматра да че онај у чијој души одиста бубри погани плод мржње и још се нелиби да ту мржњу прикаже урби ет орби ревидират своје ставове за само три дана ондае тај нетко не само конплетан идиот веч и друштвена штеточина

која обавља посо ком ние дорасла. а понајвише вриеџа разум то што фејсбук феномен говора мржње третира кроз призму правног волунтаризма и опортуне синплификацие несхватајуч да на тај начин отвара пандорину кутиу јер да са постојечим премисама сваки говор потенциално море бит

означен ко говор мржње а још је битние то што ние уважена најбитниа атрибуциа говора мржње шточе реч то да тај говор мора омогучават неку супстанциалну штетну посљедицу. ако мени нетко рекне дасам мајмун мени можда нече бит право и поуздано чу знат да ме тај субјект неволи а

можда ме чак и мрзи ал ме нитко због те његове опаске нече метнут у кафез у зоо башчи. постоје меџутим квалификацие и инвективе које могу довес до изравне штете по онога коме су упучене ил барем могу потакнут другу чељад да почине диело које че за резултат имат супстанциалну

штету по квалификованога и увриеџенога. ово су само неки од елемената кои вриеџају разум и ја бих вам мого до сутра експлицират остале елементе и тако доч до поузданог закључка о неваљаности постојечег приступа и постојечих риешења ал нечемо овај мејтеф претварат у факултецку

катедру. но битное казат да че бит у заблуди онај тко на све ово одмахне руком и рекне дае фејсбук небитна појава јер да то уопче ние тачно веч се на овој друштвеној мрежи утиру путеви неким новим друштвеним односима и стога треба у вакат оњима размишљат и антиципират њихове

посљедице изузев ако нечемо да се једно јутро пробудимо у свиету у ком че и ваш селам коншији бит означен ко говор мржње. но вриеџање разума и даље ние исто што и хуја с којом сам се пробудио и чији сам вам разлог обечо казат па чу ево то сад учинит. хујав сам на себе сама зато

што сам у меџувремену изгубио храброс и тако изневиерио себе сама и још сам посто срачунат а некадашњи ја би одмах по истеку санкцие поново објавио спорну пиесмицу и реко - хајте сви ви фино упичкуматерину а ја одох своим путем. но ето нисам имо одважности то учинит и тако

испровоцират нову санкциу која би по свој прилици била тежа јер да мие овај јебени фејсбук још увиек потребан ко једини комуникациски канал са своим читаоцима и неби било разборито да га изгубим тим више што мени непада напамет пристајат на конпромисе нужне за оне кои желе да им

на располагању буду други и устаљенији канали комуникацие са читаоцима. прагматизам и здрав разум ми налажу да сачувам овај профил у животу зато што ми се по глави врзма идеја да ускоро објавим један а можда и два наслова а ако небудем имо профил овџе онда нечу моч обавиестит

уважени публикум о радосној благовиести да коначно море доч до књиге свог писца кои помало подсјеча на дејтонску бих јер да га сваки његов читалац мрзи педесетједан посто и воли четересдевет посто. ту књигу а можда и књиге објавичу у виду индивидуалног чина јер да ми непада

напамет имат икаква посла са домачим издавачима кои никако да схвате да издаваштво ние ни култура ни умиетнос веч бизнис. сачу вам испричат двие згоде из које че вам бит још јасние што се каним држат подаље од издавача и што би било какво петљање сњима престављало и чин преваре и

лагања вас кои ме упркос свему читате. прва згода укључује неке елементе фантастике и хорора и личи на приче о оним наднаравним створењима која су ту око нас ал их ми невидимо но осјечамо њихово присуство у виду некакве слутње и нелагоде. неколко ахбаба мие јавило да се моја прва

збирка пјесама волшебно и мистериозно појављује по књижарама у коима је веч одавно ние било и по некој грубој рачуници досад су до читалаца стигла можда и читава три номинална тиража те књиге. то што ја нежелим убудуче допуштат муљавину са моим пјесмама нема никакве везе са

финансиским аспектом приче јер дае новац зараџен на поезији свакако харам пара а маргине свакако нису добро почешљана и дотјерана књига и зато чу раџе тражит начин да сам објавим ново и дочерано издање и бесплатно га подиелим онима кои желе ту књигу а не да се осиечам некако

понижено што нетко муља са моим стиховима у коима има превише моје крви и боли а да би им се могла одредит разумна циена. друга згода започиње са веч легендарном афером финџан у бајбуку коју сам ја овиековиечио пригодним стиховима за које су ми познаници блиски бајбуку потврдили

да ние прошла незапажено веч је изазвала осиечај згражања и повриежености дакле баш оно штое требала изазват. та се згода наставља на прошлогодишњем букстану на кои сам отишо да се видим са своим драгим ахбабом игором маројевичем па смо у оној гужви набасали на команданта бајбука

а ја баш то вече био у некаквом шерецком расположењу те одлучих да се мало нашалим сњим и да га упитам јел заинтересован објавит моје приче. поставим то питање и почмем се смијуљит јер да веч знам да одговор нече бит накав какав бих добио у неком мање глумачком и извиештаченом

оквиру. умиесто да ми командант бајбука рекне - јеби се и ти и твоја књига а јеби се и са своим пиесмицама коима си нам продубљиво живе ране и подсјечо нас да никако нисмо оно зашта се престављамо - он мие казо да пошаљем рукопис па че они то виџет и на виечању доњет одлуку.

касам дошо кучи ние ми било мрско те склепам некакав избор своих прича чисто да личи на рукопис књиге и пошаљем га и ево година проџе а одговор од бајбука недоџе. да се одмах разумимо те приче бајбук неби објавио чак и дае неким чудом исказо жељу јер да ја нит хочу нит морем бит

дио те пиаце на којој писци тргују своим диелом нит желим да се моје приче наџу у близини прича из коих се одмах море сагледат коју партиу њихов писац подржава. заразлику од тих субјеката ја нисам никаква морална вертикала нит вас каним увиерават у властиту етичнос ал барем

знадем такоџер за разлику од њих раздвоит себе ко друштвенобиолошког субјекта и себе ко писца па ако веч понекад знадем испас џубре и гад ко друштвенобиолошки субјект вала са своим писањем никад нисам тргово нит бих то мого све и дасам хтио јер да сарајво ние амстердам и јер да

овџе још немамо берзу диаманата. зато чу и те приче објавит сам и ето што мие потребан овај несречни фејсбук и ето што ме држи хуја на самога себе јер да сам присто повит главу пред једном наизглед ситном ал у дубини веома злочудном правном и друштвеном аномалиом и одреч се свог

чеда у виду сатиричне пиесмице. но пошто су те књиге још увиек у фази начелних планова те пошто заиста више немам намиеру учествоват у конбинованој цирксукофолклорној престави познатој под називом домачи медији то сам почо разматрат друге могучности за стицање прихода. у том

размишљању јавила се и једна помало ризична ал и обечавајуча идеја. пошто стално носим онај свој качкет на глави то ми се била јавила перут пасам један дан натресо скоро читав грам перути и упаково га у најлончич а онда га продо једном овдашњем наркоману ко анфетамин. сачеко сам

да он шмркне лајну те перути и морам признат дае билое уједно и охрабрујуче и застрашујуче схватит да њега та перут заправе ради и то не ко обични анфетамин веч ко кристал метх. но тај је посо нажалос прекинут и прие но што се разграно јер дае моја жена нехотице зајебала ствар и

купила некакав чанпон коим сам неопрезно опро косу и ево отад ни трунке перути више немам на глави. онда ми се јавила идеја да сушим и у прах мрвим властита говна и да то пласирам ко жуто шточе реч ко хероин ал тек што сам припремио миесто на балкону за сушење гована у главу ми

улече једна нако ко џивџан ситна мисао и опомену ме - болан кепи немој ич у дилере. незнаш никад какав вакат море доч па шташ онда ако умиесто ко криминалац завршиш ко заслужан и угледан. неби био ни први ни задњи кои је доживио тако ружну судбину овџе. управу си, рекох тој

својој ко џивџан ситној мисли, и одустадох од дилерске кариере и идеје да сараевску сцену затрпам и своим говнима која кад боље размислим виероватно неби била ни конкурентна крај свих тих домачих гована. одлуку да ипак останем граџанин кои поштује закон оснажила је

помисао да бих мого преч пут од дилања дроге по цести па све до јавних тендера а мение мало шта одбојно ко све те административне процедуре са тендерима пае боље да увакат избјегнем ту муку. а аллах најбоље зна

Unroll please @threadreaderapp