#КњигаБобеФета је такав ватромет "Звезданих ратова", да за прве две епизоде уопште нисам стигао да обрадим чињеницу да је режира Роберт Родригез. А кад режира Роберт Родригез, то изгледа овако: "Јао, симпатично, хатови су донели ранкора, СУНЦА ТИ ПОЉУБИМ ЈЕ ЛИ ОНО ДАНИ ТРЕХО?!" 
Сајберпанк бајкерска банда са моторима као из Џетсонових изгледа мало ишчашено на Татуину, док не схватиш да је то у ствари Родригезов омаж Лукасу и његовим "Америчким графитима". Али "Звездани ратови" су увек били "све пролази" наратив, а мотори по стилу личе на Луков X-34.
Оно што ми се за највише допада код "Бобе Фета" јесте што је приповедање још откаченије него у "Мандалоријанцу", који је убрзо почео себе да схвата преозбиљно. Овде се у најбољој Лукасовој традицији висока драма смењује са потпуно детињастим слепстиком, јер тако су у могућности.
Наравно, додатни поени увек следе када се васкрсне неки елемент старог канона, а овде их је било неколико, укључујући и референце на KOTOR. Све у свему, "Књига" држи пажњу, и успешно притишће све оне дугмиће које смо инсталирали у детињству.
Узгред буди речено, још једна ствар по којој је #КњигаБобеФета иста као #Мандалоријанац јесу оне предивне одјавне шпице са ликовном рекапитулацијом епизоде и беспрекорном музиком, увек морам бар једном да је премотам.
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
