Thread by @nikolatanasic

Изнећу овде своје аргументе зашто треба изаћи на референдум и гласати #не, извињавам се унапред ако буду набацани. Прво, референдум се подмеће као предизборно изјашњавање између за власти и опозиције. То углавном чини опозиција која се нада да ће испасти јача него што јесте.

Постоје људи који су спремни да гласају #да јер је Вучић рекао да треба, постоје људи спремни да гласају #не јер је Вучић рекао да не треба, постоје људи који су спремни да гласају за #не јер Вучић преко својих кербера намигује да ипак тако треба. То су политичке манипулације.

Постоје и они који би детету одсекли руку када би им им из Европске уније и Венецијанске комисије климнули главом да то "доприноси европским интеграцијама Србије". Ови људи су гори од напредњачких ботова, јер су уверени у своју памет и врлину, а испадају мајмуни већ 20 година.

Ја се не обраћам никоме од њих. Они имају своје политичке агенде и (мисле да) знају шта се од њих очекује. Ја се обраћам грађанима који су свесни да је политичка сцена Србије каљужа коју је непријатно гледати,а камоли гацати кроз њу,али желе да учине нешто корисно за своју земљу.

Нашироко се шири дефетизам да "нема смисла излазити на референдум", јер (1) власт ионако има већину; (2) и ако је нема, лако може да је намести; (3) нећемо да дајемо легитимитет власти изласком на референдум; и (4) ионако нема неке битне разлике између два концепта судства.

Сасвим укратко: (1) већина коју "власт има" не преводи се нужно у већину по питању уставних промена; (2) гласање се може лажирати донекле, али не превише; (3) легитимитет власти се даје само (директном или индиректном) подршком за #да.

Оно под (4) је, међутим, сложеније питање. Већи број људи је убедљиво аргументовао да из перспективе обичног грађанина нема разлике да ли судије поставља скупштина пуна мапета, или недодирљива затворена клика. То је у приниципу тачно,јер тиранију није брига за формалне механизме.

Погледајте како власт контролише медије, универзитете, синдикате, привредне организације - све оне имају своје "стручне савете" које не поставља Скупштина, па опет сви свирају у фрулу режима и клијентистичке, колонијалне елите - када затреба.

Ко је, заправо, највише загрејан за ове промене? ЕУ, Венецијанска комисија, и њихови локални сатрапи. Они иначе управљају овом државом преко фондова, НВО стручњака, и притисака на владу и скупштину, а по питању судства би хтели да "прескоче посреднике".

Шта то значи? Значи да ће везе "независног судства" са режимом прећи из формалног у неформални однос, али ће зато тим стручњацима и даље бити омогућено обиље "усавршавања", "радионица", и других јагњећих бригада о трошку ЕУ и глобалне колонијалне олигархије.

Е, сад, оно најважније. Устав Србије је лош, и у великој мери омогућује катастрофално стање у земљи. А ако је Устав лош, судство је још горе. Судство је рак-рана српског друштва. Обичан човек се ужасава могућности да мора да се суди око нечега колико се ужасава болнице.

Није, дакле, ствар у томе да је српско судство добро, и да га обавезно треба чувати, нити је ствар да је Устав Свето Писмо који нико не сме да мења. Ствар је у томе КАКО је режим приступио тим изменама. А приступио је на недемократски, патерналистички, срамотан начин.

Прво, измене судског система нису плод никакве расправе, а не дај Боже да су плод захтева грађана за ваљаном правном заштитом. Оне су #диктат који су написали странци, ставили на сто министарству које га је преписало, и испоручило једнопартијском парламенту, који га је одобрио.

У целом том процесу грађани нису учествовали. Нико их није питао шта мисле о Уставу, питали су Венецијанску комисију. Нико их није питао шта мисле о мишљењу Комисије, о предлогу Министарства, и уставним променама о којим је "расправљала" једнопартијска скупштина.

Само зато што су пред својим страним менторима морали да одрже привид демократије, изнели су тај свој прљави интерни посао на референдум, и поставили апсолутно скандалозно референдумско питање из кога уопште није јасно шта се подржава, и за шта се гласа.

Претходно су укинули цензус излазности, надајући се, очигледно, да ће целу ствар завршити мобилисањем своје партијске војске, без много буке. Као што су без буке и испод жита усвојили пакет закона о енергетици због кога сада лете главе људи који су га писали и који су га подржали

Изаћи на референдум, и заокружити #не, стога није никакав магични потез чаробним штапићем који ће да "заштити Уставни поредак Србије" (мисли се наравно на очување КиМ у саставу земље) и да притом "сруши напредњачки режим" и "обори Тиранина са власти". Наравно да неће.

Изаћи и заокружити #не шаље само једну поруку страним архитектама колонијалног поретка у земљи, и њиховим домаћим концесионарима и подизвођачима: НЕЋЕМО ДА КЛИМАМО ГЛАВОМ ДОК ВИ ПРАВИТЕ ОД ОВЕ ЗЕМЉЕ ОНО ШТО ВАМА ОДГОВАРА. То је суштина, то је цела поента.

Ми живимо у земљи у којој су све јавне институције узурпиране и киднаповане, а један део њих под отвореном и неприкривеном страном окупацијом (не само не Космету, камо среће да је тако!). Од нас се сада тражи да као народ који је политички обесправљен јавно кажемо "у реду је".

Овај референдум је као она огавна пракса када вадите кредит у банци, па вас љубазни службеник са лажним осмехом води као мало дете кроз десетине и стотине папира и говори "потпишите овде, и овде, и овде". Само што овде није у питању 30% наше плате, него УСТРОЈСТВО ЦЕЛЕ ЗЕМЉЕ.

Овај референдум није никакво страначко изјашњавање, није спасоносни гест који ће Србију претворити у Елдорадо, није "последња шанса". Ово је #прилика да српски народ и грађани Србије изађу на црту узурпаторима и окупаторима, и кажу да НЕЋЕ ДА БУДУ СТАТИСТИ у властитој држави.

Устав Србије, још једном, није никакав сакрални текст, нити је магијски печат који спречава да Србија нестане. Али он ипак гарантује да суверенитет у Србији носи народ, а не скупштина, влада, Европска унија, или Венецијанска комисија. Време је да их све на то подсетимо.